dnevnik srpskog samoubice

Probudio se u 14h. Svaki dan je sve gore. Zimska depra vlada mojom dušom. Neću se ni danas osećati dobro, to je sigurno.

Izašao sam na terasu i video da pored sveg snega nema ni jednog deteta na stazi za sankanje. U vreme mog detinjstva, tuda nije moglo da se prođe od gomile nas koji smo se,  rumeni i srećni,  spuštali se u jedan bolji svet. A da, da ne zaboravim da kažem da mi nismo imali 99 kanala na kablovskoj, da nismo imali sega mega, Internet i igrice. Moj televizor je imao samo dva programa, ali samo je jedan imao jasnu sliku, na drugom kanalu je slika bila mutna. Zato smo imali milion programa u glavi, mi deca prošlog milenijuma.

 Sada je ovo jedan lošiji svet. Svet koji ubija ono ljudsko, ono iskonsko. Ne mislim da će smak sveta biti kao u ’’Terminatoru’’,  taj trip sa mašinama koje dižu revoluciju protiv ljudi. Revolucija se već desila, i mi ljudi smo izgubili... Mašine su preuzele kontrolu nad većinom ljudi. Sa tom razlikom što bogati ljudi mogu da kupe dobre mašine koje će dobro da rade za njih. A mi kmetovi srpski, mi možemo da se svi jebemo u bulju sa ovim što imamo. Dakle, samo nas Bog može spasiti. Mene, ne može ni on, ja sam agnostik. Ne verujem da mogu objasniti Boga, a ne mogu da verujem u nešto šta ne mogu objasniti. Mislim da je Hrist bio sjajan lik, ali ovi posle njega su svi govna i jajare. Uključujući i mene.

Sad valjda razumete što želim da se roknem. Ako sam ja govno, vreme je da neko povuče vodu. Da odem u pizdu materinu... Bromovi i viski biće ta voda koja će me pročistiti od ovog tela. Ako Irina neće da se vidi sa mnom, mogao bi da odem za Novu godinu. To bi bio odlazak u stilu. Slatki bromazepani i gorki viski. Kakvo društvo za Novu Godinu!!! Sjajno! Ludo ćemo se provesti...

Juče sam dobio rezultate sa IQ testa iz Mense. IQ mi je drastično opao. Ta jedina stvar koja mi je držala nadu da sam drugačiji i bolji od drugih sada je pala... Ali Bukovski je lepo rekao: ’’Jedina razlika između mene i ostatka sveta je što sam ja svestan da sam genijalan’’ Isto tako i ja, jednog dana svet će shvatiti, tada verovatno neću biti sa vama, ali ću biti slavan. E to je bitno.

Juče sam opet tražio Irinu. Patetičan sam. Toliko me odbija, a ja opet idem pod njen prozor. Ali to je moja jedina sreća. Jedina šansa za izbavljenje. Ali je nada slaba. Sutra ću vam ispričati priču o meni i Irini. Ako dočekam sutra. A verovatno da hoću. Mislim, neću da se roknem pre Nove Godine, to je sigurno. Valjda.