dnevnik srpskog samoubice

Današnji članak koji sam napisao na engleskom mi je skriptovan, tj. sjeban, tako da ga ne mogu objaviti. Represija se nastavlja... Postoje oni koji misle da se zajebavam kada kažem da me razne zemaljske sile ometaju, i ne znam šta da njima kažem, sem da će vreme pokazati šta ja radim, za koga radim, i zašto radim.

Poručujem onima koji su mi danas skriptovali tekstove da je pravda spora, slepa ali dostižna. Ja mirno spavam, kako spavate vi koji mi sjebavate tekstove? Mislite o tome...

Samo čekam da ovaj život prođe. Čekam veličanstvenog sa kosom, da me odnese gde god… Raj ili pakao. Život je bol, pun razočarenja, spisak razočarenja, eto to je moj život. Biti veliki, biti mali, kako je to samo svejedno… Samo Smrt Srbina Spašava.

Mogao bih biti srećan, ali nikad neću stići do toga. Treba puno truda i karaktera da bi se stiglo. A i ceo život u današnje vreme samo je prevara. Uradi ovo, da bi imao ono. Kupi ovo da bi bio zadovoljan. Praznina. Velika nula zvrji u svemu što vidim. I ja, za razliku od Ane Frank, ne vidim ni komadić plavog neba. Sve sami crni oblaci. Znam, tamo negde na drugoj planeti možda i sija Sunce, ali ne i ovde. Ovde je samo bol i trpljenje.

Svi smo mi crvi bačeni u vodu bačeni samo sa jednim razlogom, da potonemo…