Odlazak sa bloga
Legao sam u 07h ujutro. Gledao sam TV celu noć. Nije bilo ništa posebno, ali bolje i to nego da razmišljam o sebi. Volim vikende, iako ništa ne radim u toku nedelje tek u subotu se opustim. Tada mi moj nerad lakše pada.
Ustao sam u 14,30. Ne mogu da kažem da sam bio nesrećan, volim ovakve dane sa niskim pristiskom, opušten sam i sve mi je lako.
Juče sam opet imao problema sa policijom. Po ko zna koji put, napali su me bez razloga. Iz tog, a i iz još nekih razloga koje sam pominjao najavljujem zatvaranje bloga. Knjiga će biti distribuirana na razne načine, možete je kopirati, preštampavati, umnožavati...
Bićete obavešteni o svemu.
17,39
Zlo je oko mene. Zlo postajem i ja. Samoubistvo nije rešenje ali je sigurno izlaz. Moram otići odavde. Nemam mira u ovoj zemlji, u ovom gradu, u ovom stanu. A ni jedna druga zemlja me ne želi. Samo majka Zemlja me još želi. Njoj se jedino mogu predati. Tamo ispod zemlje čeka me pakao ali ja to biram. Da li će mi Gospod Bog oprostiti? Ne znam ni da li on postoji pa tako ne mogu da znam da li će uopšte doći pred njegov sud. Iza mene ostaje moje literalno delo. Ono je moj svedok, neka ono svedoči da li sam ja izvršio samoubistvo ili su me drugi gurnuli dole u oganj. Ne plašim se. Moja krv biće žrtva, mojih 3000 strana ostaće da opameti sve mlade i stare Srbe da se ne zezaju sa onima koji ostavljaju trag, bilo na slikarskom platnu ili na papiru.
Ja odlazim u san. Kada se probudim znam da će sve biti drugačije, znam da će biti jedan bolji svet, zato što od ovoga ni pakao nije gori. Mocart je umro baš kad je počeo da piše Rekvijem.
U meni je bitka. Sukob zla koje me opkružuje i dobra u meni. Ja sam hrabar ali ne znam da li je moje telo dovoljno jako. Teška su to pitanja, ali mislim da je svaki zdravorazumski odgovor negativan. A ja sam pozitivan i zato moram da krenem u rat. Ili da stanem na stranu zla koje je oko mene ili da stanem sam u sebe i počnem da se branim. Vrane su me opkružile. Depresija me slama. Da li mogu da se odbranim?
Ovaj put da.
Ovoga puta ja krećem u napad!!! Svelošću u sebi teram sve vrane, daleko od sebe. Moj štap je najjače oružje na ovom kontinentu. Zato mašem sa njim i teram crne vrane daleko od mene. Pucam svojim rečima i ubijam sve što je zlo. Pomažem sve što je slabo i siromašno... Da, ja sam spreman za bitku. Da, moje reči su vojska dobrih anđela koja čeka da napadne poslednji bastion zla na zemlji. Da, moje reči proteraće satanu, sada i uvek u vekove vekova. Amin
