Lep dan za samoubistvo
Sada je kasno za bilo šta. ’’Nema više vremena za bilo šta’’ baš kao što kaže onaj komentator pre nego što počne da urla ’’Vujović...Vujović... evo šansa... gol, goooooool!!!’’ Ali to može samo u fudbalu, u stvarnom životu je drugačije. U životu kad shvatiš da je kraj onda to znaš duboko u sebi. Nema tu čuda. Veruješ u čuda, dugo, dugo, i onda shvatiš da si namagarčen, da je to neko smislio samo da bi te zajebo. I zato se ja ne nadam. Ima i onaj film ’’Bekstvo iz Šošenka’’, on baš govori o tome, kako ima nade. A nema, stvarno vam kažem. Nema nade. Moram još jednom to da ponovim. Nema nade. Eto zato sam rešio da završim sa tom usranom pričom koja se zove život. Nema sreće, nema ljubavi, nema nade. Zajebana je ta situacija. Mislim, znam da drugi ljude pronalaze smisao negde u životu. I iako su oni smrdljivi mediokriteti, oni bar imaju volje za životom. Ja ne. Možda bi mi Irina dala volje. U stvari, ona bi mi sigurno dala smisao, kada bi me zavolela, ali ona neće. Jurio sam je sto puta i ništa. Prokletnica.
Slušam Darkwood Dub ovoga jutra. I oni pevaju ’’čitav kosmos staje u treptaj, u prostor između nas’’ i ja razmišljam o njoj, o o jedinoj, o najboljoj, o savršenoj. Sa njom sam bio srećan, a retko sam bio srećan u životu, retko sam se osećao dobro. Uvek je nešto falilo.Uvek samo malo. Čudi se Andrić kako nam je malo potrebno da budemo srećni i kako nam baš to malo uvek fali. Ja se ne čudim. To malo se zove Irina, a taj prostor između nas je ogrman, iako živimo u istom gradu ona je tako daleko, ona je na drugom kraju sveta. Bilo mi je lakše sa Sanjom, ona je bar živela u Kragujevcu, znao sam da ne mogu da je vidim. Sanja je moja kosmička ljubav. Irina je moja žena, samo što ona to još uvek ne zna. Irina živi u centru Beograda i ja svaki dan prolazim pored njenog prozora.
Sam đavo me nagovori da prolazim pored njene zgrade, želim da je vidim, a kada je i vidim to će biti samo kopanje po staroj rani... Ali uz Tamnošumi Dab sve je u redu. Dok njih slušam osećam kao da je Irina tu. A nikad nije bila stvarno. Nikad nije bila pored mene. Mislim to, kao žena. Bila je kao drugar, ali ja to nisam hteo. Hteo nju celu, sve njeno telo i duh. Ali nikada nisam dobio. Sve je prošlo brzo kao san.
