dnevnik srpskog samoubice

Neću više da pišem na ovom blogu. Sjebali su mi ruku i sada moram da pišem samo sa jednom, ko hoće neka naruči knjigu, ko neće- želim mu ugodan život u Srbiji.

To naravno nije moguće, mislim  normalan život u Srbiji, ali govorim hipotetički.

Zbogom.

Ako se ne ubijem, idem da slušam Željka Joksimovića. Kad bolje razmislim, možda ondak ipak bolje da se ubijem.

Lane moje ovih dana
Vise i ne tugujem
Pitam samo da l' si sama
Ljude koje ne cujem

Lane moje nocas kreni
Nije vazno bilo s' kim
Nadji nekog nalik meni
Da te barem ne volim

Da te vise ne volim...

Mudar čoek ovaj Željko. Mada ga baš ne kontam. Mislim, jel tuguje ili ne... Jel voli lane, ili želi da ga neko drugi pojede. Ja ne volim da jedem lan. Trla baba lan, da joj prođe dan. A ja sam svoju baku naterao da žvakuće žvaku.

Moja majka voli Želju. Navijala je za Želju na pesmi Evrovizije. Moja majka je mudrac. Voli ona i Cecu i Sneki, i Mitra Mirića, naravno. To vam je taj protokol Sionskih mudraca. To su u stvari naše estradne zvezde. Recimo Sneki... Ima ta pesma ’’Caki, caki, cale, kupi mi sandale, samo pazi cale da ne budu male’’. Ko kaže da ona nije mudrac taj je slagao.

Pazite, ona je Cakiju sve rekla, i šta joj treba, čak i broj cipele. Eto zato ja ne slušam, ovu stranu muziku što puštaju na onim kanalima gde se ne misli ’’ružičasto’’. Jedino pink ima pravu domaću emisiju... ’’Zvezde granda’’ Pa ti ljudi su divni. Ne samo da sijaju na nebu kao zvezde nego su i grandiozni. I miris i ukus, što bi reko Prle iz otpisanih. Eto tako ja volim. A ne ovi mladi što idu na neki tamo tehno, pa samo tuc-tuc. To bre ne valja za mozak. Još se i drogiraju. Sramota! Ili ovi što slušaju rege i pušu travu. Pusti ti vetar da puše a ti radi nesrećniče.

Ja glasam za Palmu. Palma je takođe Sionski mudrac... Kaže car:

"Političari u Srbiji trebaju biti poslednji u redu za vakcinaciju protiv novog gripa, jer oni već imaju jedan imunitet i drugi će im biti previše. Političari ne smeju kada je u pitanju vakcinisanje protiv novog gripa biti privilegovani u odnosu na ostale građane Srbije"

I glasam za šefa kućnog saveta. On je danas u svojem obraćanju svome narodu rekao:

- Ko pocepa ovaj spisak, daBogdamu crkne mašina ili TV.

Ja sam mislio da pocepam spisak, ali nemam TV, a mašina i ovako ne radi, pa je glupo da diram Boga bez potrebe.

Ako želite da vidite moju novu kolekciju slika koja se zove:

''Are you being Serbed'' pošaljite mi Fejsbuk zahtev na Madas Huso. To je moj  brat Madas, on živi u kući pored mene, a blizu predsednika republike Srbije. Ja podržavam sve zemaljske predsednike i molim se za njih. Pošto je za njih napravljen novi prsten u paklu i mislim da je na 666. spratu, njima je potreban sva moguća pomoć da se spasu...

Svojim čitaocima želim prijatan i ugodan dan, meni neće biti, najebaću zbog svojih tekstova...

Medvedi. Eto, njih volim. Ljude ne. Ja sam mizantrop. Kao Molijer. On je bio mizantrop. A bio je i Jevrej. A svi Jevreji su mizantropi. Sem Onog jednog.

Zašto volim medvede? Zato što oni spavaju zimi. Ja da sam medved sigurno se ne bi ubio. Samo bi prespavao zimu. Sjajno! Probudio bi se na proleće k’o nov. Ovako ću morati da se ubijem.

Sinoć sam se ubio sa gajbom piva. Popio sam i 2 broma, čisto da se ne nerviram što sam pijana svinja. Viskija i rakije nema više. Nema ni bromova više. Ostaju mi samo 2 trodona. Ali, sva sreća znam teku. Jednom sam probao da se ubijem sa pivom i trodonima i samo mi je bilo lepo...

Mog čukundedu su ubili komunjare. Nisu oni njega ubili pištoljem, razumite, to bi bila časna smrt, nego su ga ubili novinari ’’Politike’’, tadašnji mladi komunisti. Napisali su takve članke da je on zaglavio u bolnici. Napisali su da je izdajnik srpskog naroda. Moj čukundeda, Dragutin Kostić, bio je, kao i ja, izdajnik srpskog naroda. Baš kao i Onaj što je stradao na krstu. I on je bio izdajnik jevrejskog naroda. Mi izdajnici smo najgora sorta.

Zato ću ja morati u ezgil. Bilo gde, samo ne ovde. Moji tajni saveznici spremili su plan moga spasenja, ukoliko ih zemaljske sile ne ometu.

Postoji samo jedna osoba koja će zaplakati kada ja odem. Ona me zna. Vi, svi drugi, vi samo mislite da me poznajete, zato što čitate šta je pišem. A ovo sve su, u stvari, tekstovi De Selbija. Međutim, niko od vas neće videti De Selbija. Samo Ona zna De Selbija. E njeno ime je lepo. Njeno ime je kao cvet u kosi. Ona se zove...