Nova srpska istorija počinje ovde-Čuda se dešavaju
14.12.2009.
Dragi moji prijatelji,
Sutra ću početi da objavljujem svoj magnum opus koja sam spremio za vas, prvo na srpskom a onda i na francuskom i na engleskom.
Glavna ideja moga dela biće da malo ubrzam kilavu kulturnu evoluciju Srba. Naš narod je pretrpeo užasne stvari u poslednjih sto godina, ili preciznije od početka prvog svetskog rata. Zaista, nevolje nas nisu zaobilazile. Imamo kuću na raskrsnici, i to je mnogima smetalo. Ako budemo mudri, svoj motel na sred puta, možemo da preuredimo, ukrasimo, promenimo ventilaciju i kanalizaciju i dobro ga naplatimo.
Ja sam pisac i to će biti moj doprinos. Međutim, već sam razradio čitavu mašineriju koja će pomoći svim mladim i neostvarenim ali kvalitetnim umetnicima da se ostvare.
Od vas očekujem samo strpljenje, ko zna šta je magnum opus, zna da je potrebno nekada i više stotina godina da se to ostvari. Dakle, pored toga što sam pisac, ja sam mislilac koji će otvoriti mladima određena vrata za umetnost. Za sada, su u planu 3 umetnosti: književnost, slikarstvo i filmska umetnost. Moji saradnici i ja pomoćićemo mlade umetnike koje se bave ovakvim umetnicima. Moj posao i posao moje organizacije biće da mlade umetnike povežemo sa finansijskim moćnicima koji su voljni da sponzorišu.
Ja želim da budem most mladim ljudima, isto onako kao što je meni most bio gospodin De Selbi. On me je uveo u umetničko stvaranje i objasnio mi kako od toga mogu da zaradim novac, pod uslovom da ta umetnost bude stvarno kvalitetna i da ne pravi komprosmise sa publikom. Nema predaje. Ako je umetničko delo kvalitetno, a ljudi ne mogu da je prepoznaju ondak ljudi trebaju da se menjaju a ne umetnik. U tome je nesreća bivših milenijuma, što su umetnici uvek išli mnogo ispred svoga vremena, pa su stvarali dela koja su bila prepoznata u punoj veličini tek kada su oni otišli sa ovoga sveta ili u najboljem slučaju u njihovoj poznoj starosti.
Dakle, ja želim da ubrzam kulturno sazrevanje konzumenata umetničkih dela, da bi progresivni umetnici bili u harmoniji sa duhom svoga vremena. Za ostvarenje mojih ciljeva potrebno mi je vaše strpljenjem, ali isto tako i konkretna pomoć, tj. vaš rad. Dakle molim sve one koji su mladi i misle da imaju taletna da poslušaju mudre reči Danila Harmsa:
’’Dosta je bilo lenčarenja i nerada! Svakoga dana ima da otvaraš ovu svesku i da ispisuješ najmanje pola stranice. A ako nemaš šta da pišeš, ondak po savetu Gogolja zapiši barem to da ti se danas ništa ne piše. Piši uvek zanimljivo i na pisanje gledaj kao na praznik’’
To je to. To je cela filozofija umetnosti. Svakodnevni i kontinuirani rad. To je bio ključ mog velikog dela. To je ključ uspeha svakoga umetničkog dela...
Što se tiče mog literalnog dela, ono je skromno, prvi roman će se objavljivati na Internetu iz prostog razloga što nemam novca da ga odštampam. To nije mnogo novca, ali ja ni toliko nemam, pa je ovo i javni poziv sponzorima da se jave. To međutim mora biti bezuslovna podrška, dakle ne dolaze u obzir nikakvi kompromisi što se tiča sadržaja, moje vraćanje duga biće samo kroz zahvalnicu i slobodan prostor za marketing.
Mi Srbi smo jedan topao južnjački narod, teška i hladna vremena u poslenjih 20 godina čini mi se, samo su još više zagrejali to toplo srce u nas. Moja je želja da se Evropi (tu ne mislim samo na EU) i svetu prema kojoj se sve više otvaramo, prikažemo baš u tom svetlu, kao jedan divan narod koji voli i prašta, koji može da se smeje čak i u najtežim trenucima. Pazite, ovo su kvaliteti koje ima retko koji narod u Evropi. Ovo kroz šta smo mi prošli ne bi mogli da prođu neki drugi narodi. O tome govorim i kao vrlini, ali isto tako i kao mani.
Preterana trpeljivost vodi u mazohizam, a on je opet povezan sa sadizmom, i to je moj odgovor na pitanje: ’’Zašto je debeli sadista vladao više od decenije ovim divnim narodom?’’ Kada kažem debeli sadista ne mislim ni na jednog čoveka, mislim na nečastivog, a ko su mu bili sluge na zemlji, to je vaše da mi kažete, ja sam bio mali kada su u Srbiji počele da se događaju zle stvari.
Komplet knjiga koje nameravam da objavim pokazaće vam moj put, moja iskušenja i konačno moju pobedu nad nečastivim koji je i u mene ušao u jednom periodu...
Put je bio dug, ali kao što već znate sam put do nečega je mnogo zanimljiviji nego dolazak na samu destinaciju. Zato se radujem zbog vas, vi ćete taj divni put kroz moje delo preći prvi put. Sa druge strane, ja ne želim da vi idete mojim putem. Ja želim da svako od vas nađe Pravi put, i ondak će vam svaki trenutak egzistencije biti radost. Ipak da bi došli do tačke gde počinje pravi put, morate proći čistilište, morate biti spremni na žrtve u vama samima. Najveća i najteža žrtva je menjanje vaših mana. Ja vam ne mogu reći kako da menjate svoje mane, ali svako od vas duboko u sebi jasno zna kako se to radi.
Za kraj citiraću vam Bukovskog:
’’budi na oprezu.
uvek postoje izlazi.
negde ima svetla.
možda nema mnogo svetla, ali
bolje i to nego
mrak.’’
Zahvaljujem vam se na ukazanom vremenu i želim vam prijatan i uspešan nastavak ili večeri.
Sutra počinje izdavanje knjige. Molim izdavače da me ne kontaktiraju sam ću štampati svoja dela ako nađem sponzore, a i znate već kako mi kažemo- ko izda pi...
