Danas je održana još jedna u nizu nezvaničnih promocija ''Dnevnika srbskog samoubice''.
Ipak, pored velikog odaziva na moj narodni miting, mnogo je više bilo javnih i tajnih agenata na promociji Demokratske Stranke u okviru promocije filma ''Montevideo, Bog te video''.
Meni čak nije ni dozvoljeno da se približim caru tj mr. tadicu...
Tako da sam ja rešio da se kandidujem za predsednika, jedino tako mogu da dobijem popularnost za svoju knjigu...
Od danas se i zvanično priključujem akciji za vanparlamentarne izbore u okviru kampanje ''Srpske Napredne Stranke''.
S tim što ja hoću da budem car. Ili predsednik. Nije bitno. Hoću jednostavno da mi se svi osmehuju.
Molim sve koji misle da bih bio bolji car od Borisa, da me javno podrže...
Boris Tadić, predsednik Republike Srbije izrazio je veliku želju da dođe na moju promociju na Kalimegdanu. Ipak, nisam mogao da prihvatim njegovo prisustvo zbog afere šampanjac, sećate se već da je pio alkohol kada su plavi prošli na Svetsko Prvenstvo.
A ja se od alkohola gnušam. Samo kad pomislim na njega povraća mi se. Alkohol je štetan po zdravlje...
Tako će Tadić, na njegovu veliku žalost danas prisustvovati samo ultra-komercijalnom događaju, snimanju filma ''Montevideo, Bog te video''.
Kada bude prestao da pije, možda ga i ja pozovem na promociju moje knjige. Amin
Ovog vikenda su počele prve nezvanične promocije ''Dnevnika Srbskog Samoubice'', ali će obaveštenja ići isključivo preko Fejsbuk grupe P.Z.Belgrade foundation. Svako ko želi da prisusustvuje istim treba da se prijavi na tu grupu koja je od danas zatvorena, tj. samo članovi mogu videti fotografije i obaveštenja. Ukoliko je neko zainteresovan da kupi knjigu, to može da uradi i direktnim kontaktom sa autorom...
Juče sam šetao po svom rodnom kraju, Karaburmi. Ipak, bio sam dovoljno drzak da odem u parkić koji nije moj. Jedan dizelaš je bio tamo sa svojom opasnom zverkom, mislim da je to bio pit-bul terijer. Sasvim ga je iznenadilo kako ja slobodno ulazim na ''njegovu'' teritoriju. Stajao je samo i gledao me...
Onda je došao neki omladinac i stao pored njega. Ja sam fotografisao neke grafite. Kada sam završio sa fotkanjem, krenuo sam da izađem iz parka a njihovi pogledi su me jasno pratili sa željom da mi polome svaku kost. Pošto sam izašao iz parka, ovaj omladinac mi se obratio.
-E, brate, brate...
Znao sam da će da me davi, ali ajde, nihova je teritorija pa moram da im se obratim. Okrenuo sam se... a on mi se obratio tiho:
-Jel ti treba nešto?
Omladinac je verovatno imao duplo manje godina od mene, ali verovatno mu je veliki dizelaš dao naređenje da me ispita. Vrlo je hrabro koračao prema meni i uneo mi se u facu. To me je malo iznerviralo pa sam mu se uneo u lice i odgovorio na domaći karaburmski način... još glasnije i grublje:
-ŠTA BRE JEL MI TREBA NEŠTO!!!
Mali je ustuknuo, osetio je veće mudo od sebe.
-Ma, ne, mislio sam da ti završim nešto ako ti treba.
-ŠTA DA MI ZAVRŠIŠ?
-Ma, ništa, brate, mislio sam da ti treba nešto...
Ćutao sam i gledao ga. Malo se smeškao iako se usrao od straha.
-Mislio sam, ako ti treba... neka šema...znaš...
-JA SAM BRE IZ KRAJA, 'SI NORMALAN TI... TI ĆEŠ DA MI ZAVRŠAVAŠ ŠEMU?!?
-Dobro, ništa, aj ćao...
Mala pizda je pobegla kod dizelaša i terijera, a ja nastavio svoj put.
Jednu stvar treba da znate...Normal0falsefalsefalseMicrosoftInternetExplorer4
BEING FROM KARABURMA, MEANS BEING EVIL
MOTHERFUCKIN' SHOT!!!
P.S. više o ljubavnom životu Budimira Trajkovića možete pročitati na http://urobor.bloger.hr/
Od kako sam počeo da pišem ovaj blog mnogi su pokušali da me promene. Jedni su mislili da sam bolestan pa su mi ponudili pravoslavno-srpsku pilulu koja bi me izlečila od moje bolesti. Drugi su bili malo iskreniji pa su mi poželeli da se ubijem.
Ipak, najviše me je iznervirala jedna mlada profesorka engleskog jezika koja me je uporno ubeđivala da je Charles Bukowksi mnogo bolji pisac od mene. Ja za Buka imam samo poštovanje. On mi nije idol nego samo jedan od mnogih pisaca čije mi je pisanje bilo ISKRENO. Moje pisanje je isto tako iskreno, a kritičari koji nemaju šta da rade mogu slobodno da me pljuju i priželjkuju mi smrt, ja sam otvoren, ali ponavljam da bi voleo te ''hrabre'' ljude da vidim uživo. Biti jak na rečima i nije neka snaga. Ja imam muda k'o lubenice i ne plašim se nikog. Ko hoće da me vidi i da uđe u ring sa mnom neka mi se javi, daću mu svoju adresu, pa kom obojci, kom opanci...
Ti dušebrižnici nastavljaju da me savetuju i koriguju i na kraju ja im, eto.. JA VAM JAVNO PRIZNAJEM DA STE SVI VI BOLJI PISCI OD MENE, JEDINO ŠENKSPIR I TOLSTOJEVSKI NISU.
Mi Grobari iz Južnog fronta imamo jednu pesmu koju bih otpevao svima koji misle da su pametniji od mene:
''PORUKA ZA BRANKICU I SUDOVE,
DA MOGU SAMO KURAC DA MI POPUŠE... ''
Dakle, ako neko želi da mi pokaže svoju mudrost, ja ih pozivam da sviraju na mom falusu ili narodski rečeno...DA MI GA PODUVAJU!!!
Povodom učestalih napada na moj lični personaliti, sutra će se Car Janoš svojoj čitalačkoj publici obratiti sa tekstom koji će biti vrlo politički nekorektan i prepun vulgarnosti.
Slušaj bre Janošu, Slažem se, bre, sa tobom, samo da znaš da nikada nećeš biti bolji pisac od Momu Kapor, on piše najbolje knjige za WC šolju i možeš ti da diraš Šenkspira i Tolsoja i tog dostojevskog ali samo nemoj bre Momu da mi diraš.
Današnji tekst biće na prvim stranama moga drugog romana ''Ušao sam i ostavio svaku nadu'', koji je nastavak na ''Dnevnik srbskog samoubice-uvod u pakao''
Normal0falsefalsefalseMicrosoftInternetExplorer4
Pre neki dan probudio me telefon iz najslađeg sna negde
oko podne:
-DA?
-Da li je to Janoš de Selbi?
-Možda bi i bio da se probudio.
-VI STE DANAS TREBALI DA DOĐETE U OSAM SATI DA BI VAM
ZAKAZALI LEKARSKI PREGLED ZA VAŠU OBUKU ZA KONOBARA.
Govorila je takvim tonom kao da upravo Nemci opet
bombarduju Beograd i da je suštinske važnosti da baš ja postenem konobar zato
što sam tako možemo da sprečimo Švabe da uznapreduju prema Africi.Ne razumem
ljude koje viču. Razumem da te žene koje rade te debilne poslove nemaju para,
da im muževi loše jebu ako ih uopšte i jebu, znam da im nije lako sa cenama
koje nam namešta Mišković koje se visoke i za evropski standard a za naš
jednostavno ubistvene. Ali ne razumem zašto toliko viče u tako rano jutro za
mene...
-Da, nisam došao, uspavao sam se.
Rekao sam to sa nonšalancijom kakvom je Darko Pančev
davao golove u prvenstvenim mečevima. Nije mi bila namera da je šokiram, ali po
njenoj presečenosti bilo mi je jasno da sam uradio upravo to.
-USPAVALI STE SE? HOĆETE DA VAS IZBRIŠEMO IZ EVIDENCIJE,
JEL' TO HOĆETE?
Kunem vam se da je sad već počinjala da me nervira, a to
je bila potencijalna opasnost zato što bi onda mogao da se razbudim, a onda ne
bi mogao da zaspim opet, posle.
-Kriv sam, priznajem, evo sad sam malo nerazbuđen, ali
doći ću sutra da sredimo sve. Gospođo, ja znam da vi brinete, ali to je zato
što niste slušali Bob Marilja, a on je pevao da će sve biti u redu. Možda ne u
ovom životu, ali recimo sledećem. Možda se u sledećem baš vi rodite kao neki
kinez, zen budista. Videćete, nećete se toliko nervirati.
Za trenutak je ćutala, ali sam osetio rafal koji sprema u
sebi...
-IMATE JOŠ SAT VREMENA DA DOĐETE DO BIROA INAČE ĆEMO VAS
IZBRISATI IZ EVIDENCIJE.
-Čujte, ako ovako nastavite imate da me razbudite, a to
ne bi valjalo, jel bi onda morao da ustenem, a zima je i onda bi mi bilo hladno
i time bi me uveli u realnost koja nije ni malo prijatna. Dakle, ako hoćete
izbrišite me iz evidencije nezaposlenih, valjda ću samim tim biti zaposlen i
svi će biti srećni. A sad moram malo da se vratim u svet snova, tamo čak ni
aždaje ne viču tako kako pojednine srpske žene znaju. Ja razumem da vaš muž
više voli Ligu Šampiona i pivo od vaše ružne pojave, ali to je vaš problem i
nema razloga da više vičete na mene kad još nije ni 13h. Doviđenja.
U daljini sam čuo nekakvu bes kao da se probudio vulkan,
ali bilo je kasno, već sam pritisnuo crveno dugme. Otišao sam i korak dalje.
Potpuno sam isključio mobilni. Ah, slatka posteljina će me uvek voleti, čak i
ako ne budem išao na glupi lekarski pregled. Ćebići su me zagrlili kao da ih
nikad nisam napuštao i ja sam bio spreman za novi dan. Najsigurnije mesto je
ovaj topli bunker. A pošto je bio utorak, ponadao sam se da će ovoj ženi
sledeće da se desi... Muž će da se kladi na Ligu šampiona i da stavi neku
sigurnu utakmicu, recimo Mančester da pobeđuje kod kuće... i da Mančester vodi
celu utakmicu sa 1:0... i da onda ti mamlazi, koji su totalni autsajderi
uguraju gol u 91. minutu za konačnih 1:1, samim tim njen muž pada u komu i
umesto da je jebe uzima da je umlati zato što je dao poslednje pare na tu
utakmicu. Sa tim mislima mi je bilo lakše i ja sam sve dublje tonuo u svoj
topli zimski san dok se ružni grad oko mene budio, spreman da radi kao mašina.
Hitler je imao bar neku doslednost politike, a ti timovi koji pisaca koji su objavljivali pod tim sramnim imenom Vilijem Šekspir su svi bili plaćenici kraljice Elizabete... Mogu oni da izmišljaju šta hoće, ali te varvarske bande sa najružnijeg ostrva na svetu (čast Škotskoj i Irskoj) nikada nisu imale Cara (kao što je imala srpska imperija) i da ta gvozdena devica nije zavela malo reda oni bi još uvek išli sa kamenjem u pozorište. Eto, priznaću vam. Imam samo jednu želju u životu, a to je da razbijem mit o Šekspiru i da stvorim književno delo koje će ostaviti ''master Vila'' u hladnom dobu srednjeg veka.
Pored Šekspira mrzim i Dostojevskog i Tolstoja i svakog pisca koji je napisao bar jednu debelu knjigu. Knjiga koja ne može da se čita na WC šolji, to i nije neka knjiga, to je samo udžbenik za nepotrebno maltretiranje učenika osnovnih, srednjih škola i univerziteta.
Nikada neću zaboraviti teror kroz koji sam prošao dok sam čitao ''Anu Karenjinu'' kada je gospodin ruski pisac na nekih 15 strana opisivao kako se obrađuje zemlja u 19. veku. Nikada neću zaboraviti kako mi je bilo dosadno dok je gospodin Dostojevski izučavao karakter onog ludaka što je ubio babu...
Isto tako, nikada se neću odreći nasleđa Bukovskog, Fantea i Selindžera kojima su reči bukvalno tekle niz strane, nije bilo tog terora koji su ti ''veliki ruski pisci'' činili nad stranicama.
Što se tiče moga dela, ono polako počinje da silazi među mase. Sredinom sledeće nedelje bi prvih 100 primeraka trebalo da se distribuira na prve beogradske adrese. Napominjem da knjige neće biti u slobodnoj prodaji pre maja, tako da će knjigu dobiti samo članovi ''P.Z.Belgrade foundation'' fejsbuk grupe.
Danas je rođendan i mojoj prvoj velikoj muzi, tako da želim da joj to i javno čestitam.
Eto, baš zbog inata sam rešio da nastavim sa blogom. Stvarno sam rešio da završim sa ovim, ali sam se ipak predomislio.
Mislim da je neprincipijelnost ono što krasi mene i moju stranku. Inače ja sam već 13 godina član najbolje stranke na svetu JUL-a (Jugoslovensko udruženje lopova). Svuda me dirajte ali mi stranku ne dirajte...
Večeras oko 19h obajviću novosti vezane za pojavljivanje knjige Dnevnik Srpskog Samoubice.
Kao što sam rekao, ovaj blog neće davati više članke, oni koji hoće da vide moju knjigu mogu da se prijave na moju P.Z.Belgrade fb grupu, a nastavak blogovanja je na riječkom blogu http://urobor.bloger.hr/
Večeras sam na poslednjem danu festa upoznao njegovu glavnu zvezdu i ona se zove Milena, ali sam je svojom ludošću oterao od sebe iako sam jedino hteo da popijem pivo sa njom.
Sada je jedini naš kontakt ovaj blog i ja je molim da mi se javi na moj mejl: urokio@yahoo.com
Takođe, obećala je da će mi napisati kako bi režirala moju smrt (dotična mlada gospoja želi da studira pozorišnu režiju), pa će se njenim člankom ovaj blog i ugasiti.
Moram da vam priznam da odavno nisam upoznao neku mladu gospoju sa tako puno duha. Pa, sama činjenica da je od sebe oterala najvećeg bludnika grada Čikaga (moja malenkost) govori da je ona jedna fina i dobra mlada osoba.
Ipak, voleo bih kada bi vi, čitaoci ovog bloga napisali koju dobru reč za mene, pošto je opšte poznato da ja nisam normalan, ali da nisam ni loš lik.
Hvala vam na vašoj podršci, od 01.03.2010. ovaj blog i zvanično prestaje da daje nove članke...
Zbogom i hvala vam što ste izdržali više od 3 meseca mojih proseravanja po ovom finom blogu. Jedino što mogu da vam kažem da kraju je da vas sve volim, a najviše one koji su zamrzeli ovaj blog, zato što su oni prozreli koja sam ja budala...
mart 2010-izdavanje i promocija integralnog izdanja ''Dnevnika srpskog samoubice'' u Beogradu, tajna lokacija promocije biće objavljena samo članovima FB grupe P.Z.Belgrade foundation
april 2010-englski prevod dotične knjige ''Diary of serbian skinhead''
maj 2010-promocija engleskog izdanja u Amsterdamu i Parizu
jul 2010-nastavak knjige ''Dnevnik srpskog samoubice'' pod nazivom ''Beograd AD'', promocija na EXIT festivalu
oktobar 2010-promocija sve 3 knjige na beogradskom sajmu u okviru nezavisnog bibliofilskog društva
ps ovaj blog imaće sve manje članaka, obzirom da je zima prošla razloga za samoubistvo više nema...
Ne mogu više da izdržim. Rešio sam da izvršim samoubistvo. Samo još ne znam kako... Razmišljao sam da skočim sa terase... Ali imaju grane ispod, pa bi mogao, ne daj Bože, da se zakačim. To ne bi valjalo.
Druga opcija je da popijem puno bromazepana i votke. Votku mogu da kupim, ali bromazepane nemam. Čuo sam da ga prodaju u nekim apotekama za male pare. Ali bi mi trebalo barem 100-tinjak.
Jednom sam popio 10 odjednom i ništa posebno nisam osetio. Dobro, istina zaspao sam.
23.12.2001.
Nabavio prvih 20 u jednoj apoteci u Zemunu. Pitao je za još 50, ali je videla da nisam baš sasvim normalan.
Čuo se sa Ružicom. Rekao joj za plan samoubistva. Nasmejala se i rekla mi da mi ne veruje.
