dnevnik srpskog samoubice

http://urobor.bloger.hr/

— Autor srpskisamoubica @ 18:36

Prvi članak o Beogradu na mom hrvatskom blogu zove se Sigidunum...

http://urobor.bloger.hr/


zBLOGom!!!

— Autor srpskisamoubica @ 04:13

Ovaj blog će se ugasiti. Previše ljudi je prešlo preko njega i mnogima se nije dopao. Oni kojima se dopao nisu mi dali dovoljno podrške da ga ostavim u životu...

Evo adrese mog novog bloga

http://urobor.bloger.hr/

Ružica me je ostavila, tako da me loša sreća prati i u novoj godini...

Valjda ću imati više sreće na hrvatskom blogu


Oda radosti

— Autor srpskisamoubica @ 00:38

Dnevnik srpskog samoubice neće više postojati. Nikada nije ni postojao. Knjiga koja će se pojaviti biće samo sveodočenje o jednom teškom periodu srpske istorije kada su mladi najviše stradali.

Ja vam više neću pisati o svojim depersija iz prostog razloga što depresivan nikada nisam bio. Ja sam pisac i dozvoljeno mi je da malo izmišljam.

Zahvalan sam činjenici da sam živ i to je jedino što treba da znate o Janoshu de Selbiju...

Zahvalan sam ocu i majci, a ondak i svim precima što sam se rodio ovde u ovom teskobnom Beogradu koji je uvek bio na promaji, na udaru svih sila koje su htele da šire svoje imperije. A ja sam uvek želeo jedino mir. TO sam uspeo da očuvam i želeo bih da vam taj mir prenesem kroz svoje blogove i svoj komplet knjiga koji nameravam da objavim kada se za to steknu finansijski uslovi.

Obećani nastavak od juče...

Iznad današnjeg sivog neba traži vas radosno Sunce, dragi sugrađani i sunarodnici, ali pogledajte prema nebu, poželite to Sunce i ono će vas obasjati.

Moram da vam priznam da sam mnogo naivniji od svih vas zajedno. Dugo sam tražio ljubav u svome alter-egu, upoznavao sam razne devojke, i u njih atralno projektovao savršene žene. Naravno da sam doživeo puno debakla zato što su one bile zbunjene i pre ili kasnije, razočarane.

Ondak sam naučio da volim sebe i svoj život. Naučio sam da volim svoje srce a samim tim i svako drugo ljudsko biće koje mi se približi. Shvatio sam da smo svi mi Duša Sveta i da smo svi nesrećni. Shvatio sam da će ceo svet uskoro biti srećan. Kada? To ne znam, ali mi je jasno da dolaze bolje vremena za Planet Zemlju i sve Dobre ljude koji žive na njoj.

Beli golub je sleteo. Sutra je poslednji dan ovoga bloga...

 


Gasim blog

— Autor srpskisamoubica @ 10:44
Uskoro gasim blog, bićete upućeni na novu adresu... Ovde ima previše ana-cion-alista.

Moje toplo srce vam se osmehuje danas

— Autor srpskisamoubica @ 07:01

Mir. To osećam u svome srcu danas. To vam donosim, dragi moji Južni Sloveni.

Nisam spavao dovoljno i boli me glava, ali osećam mir u srcu. Neobjašnjivi spokoj. Pravilni otkucaji. Zdravo srce. Pušim cigarete, priznajem. Ne smem da vam kažem koje, sponzori mi još ni dinara nisu dali.

Sedim i gledam reku Savu iz lože. Zakupio sam ložu u jednom kafiću. Sava. Ca va, to na francuskom znači da je sve u redu. Dok ona teče pored moje desne ruke ja ću vam pisati o mom miru.

A vaš mir? E, to je već problem... Zarobljeni ste u iluzije koje vam daje materijalistički svet.

Čitate ovaj blog i svašta pomišljate o meni. Neki misle da sam ludak. Ili svetac, ili buržuj. Neki misle da sam ja dobar ili loš pisac. Sve to je pogrešno. Ja sam prosjak. Ne radim za novac, ali prihvatam vašu milostinju zato što moram da nahranim stomak.

Englezi kažu: ''Nisam dovoljno bogat da bi kupovao jeftine stvari'' Moji romani neće biti jeftini ali treba da znate da sam ja ŽRTVOVAO svoj život za to pisanje. Izgubio sam život i dobio pisanje.

Ah, vaš mir! To mi je bitno. Voleo bih da vam ga donesem u srca. Ali ne mogu to preko noći. Zato ću vas provesti kroz komplet romana koje ću objaviti, ako Gospod da.

Počeću sa romanom: ''Dnevnik Srpskog Samoubice''

Svi moji romani su dela fikcije, ali su naravno povezani sa nekim živim ljudima. Gde, kako i za koga... ko pročita, shvatiće.

Gledam vas, ljude novog Beograda i želim da vam kažem da je put do sreće leži u imenu našega grada. Beo-grad. Budite beli u duši, budite čista srca. Iskrenost, ne brutalna iskrenost, ali manje laži.

Ljudi ovde još uvek žale za Titom... Zašto? Zato što se tada ništa nije radilo, a sve se imalo. Ko je platio cenu? Svi koji su rođeni posle 1980. platili su svojim životima. Svi mi rođeni smo u paklu. Da, to je bio Beograd sve do 2000. Sada je on kao neki evropski metropolis, a u stvari je pun seljaka. Nemam ja ništa protiv seljaka, deo moje porodice je sa sela, ali imam veliki problem sa ''gradskim seljacima''. Dakle, kada taj seljak sedne u džip i udari me kolima kao što mi se jednom desilo, ondak nastaje problem. Ja ću mu oprostiti, to nije problem, ali znam da Onaj gore neće. Svako ko udari na Belog-građanina ostaće bez zuba. Ne zato što ja tako želim, nego zato što je tako zapisano u proročanstvu ove planete.

Prijatan dan želi vam Janosh de Selbee

nastavak u 17h

 


Sutra vam donosim slatke plodove zemaljske a vrane lete na zapad...

— Autor srpskisamoubica @ 20:00

Stajao sam danas i gledao ih. Video sam ih mnogo i sve su letele na zapad. Ne znam u koji metropolis evropske unije sleteti ali znam da će taj grad potonuti u depresiju...

Znam da se Beograd oslobodio. Sada je stvarno Beo ovaj naš grad. Nigredo se završio... Trebaće mi vremena, ali uskoro ću vam pokazati gde smo stigli.

Do sutra.


Srećna vam SRBSKA nova godina!!!

— Autor srpskisamoubica @ 01:37

Ako tako nešto uopšte postoji, mada nije isključeno obzirom da je Sloba 1989. obećao nebesku Srbiju, možda sada 21 godinu kasnije, možda je to i došlo, mislim nebeska Srbija, samim tim i nebesko slavlje vanzemaljske Srbije.

Samo što je ta Srbija pod EU. Jah sam već ušao u EU. Ali žalim sve vas u koje je EU ušao pre nego što EU uđe u Srbiju. Kada to kažem mislim na sve vas koji ste uzeli kredite u bankama Srbije. Ali ne brinite, Sloba će znati da vas nagradi u nebeskoj Srbiji koja vas čeka čeka gore.

Meni se još ne ide gore.

A vama?


Otvori oči, reče mi Beogradska kraljica

— Autor srpskisamoubica @ 18:31

13,15

Dugo je trajao san. Ne sećam se baš svega, uglavnom na kraju je došla Ružica. Bila je savršena kao i uvek. Mislim da nikada nisam video tako lepo žensko telo. Nije samo to, lepo žensko telo sada može da ima svaka osoba koja malo pripazi na ishranu i vežbe. Njen duh je to što je sijalo kao hiljadu i jedno Sunce. Nisam mogao da gledam u taj sjaj. Postideo sam se što stojim jadan i kukavan pred njom.

Ondak je to rekla:

''Otvori oči.''

Otvorio sam oči i probudio se se sam, u svojoj sobi.

16,45

Dan je bio depresivan. Posle takvog sna, realnost teško pada. Popio tri rakije i 2 trodona. 

17,30

Anestezija ubila bol egzistencije. Alkohol i droga zagrejali hladno srce.

18,30

Došao na Kalemegdan, i od cele tvrđave video sam samo zid. Osećao sam taj ZID. Zid je bio ispred mene i oko mene. Zid je bio u meni. Nisam znao ko ga je doneo u mene, ali sam znao ko će ga odneti. Popio 2 trodona uz pivo i krenuo kući. U autobusu bila gužva ali je mene bilo baš briga... Hteo sam da osetim taj zid ljudi koji ne umeju da me čuju. Moji sugrađani. Moji sunarodnici. Moji ljudi. Svi su oni bili slepi i gluvi za moj vapaj.

Siromašan materijalno, siromašan duhom. Poraz.


Bio je dan kao svaki drugi

— Autor srpskisamoubica @ 10:56

04.04.2001.

14,15

Probudio sam se tužan. Odmah popio jednu rakiju. Nikada neću biti srećan. To je sigurno.

17,15

Prošetao po Mirijevu. Danas mi je bio lep dan. Video sam Dobrog Duha Mirijeva. To jedan čika koji je došao iz kosmosa da spase sve Dobre ljude iz Mirijeva. Ali to niko ne zna. Znaju samo psi. Psi sve znaju. Psi će spasiti svet. I stepski vukovi.

20,15

Televizijski program je užas, ali ga ipak gledam. Ništa nema da se radi. Počeo sam da pijem ulje iz ajkuline jetre. Zbog toga sam srećan.

Ali sam nesrećno zaljubljen. Bio je običan dan, taj dan kada je otišla. Ružica.

 


Proleće je stiglo

— Autor srpskisamoubica @ 11:35

19.03.2001.

12,15

Proleće je stiglo, a ja u Srbiji živim.

Zvala me sestra iz Nemačke i opet me pita kako sam. Stvarno nisam znao kako da joj odgovorim.

Čvrsto sam rešio da upoznam Ružicu. Po svaku cenu. Nema više odlaganja. To je to. Hello, I love you, won't you make me my day.

A mogao bih i da popijem jednu rakiju pre nego što odem. Ili sada.

18,15

Slatka rakija je u mojoj krvi. Upaliću TV. Tamo me niko neće terati da razmišljam. Slatka televizija i rakija u mom mozgu.

23,20

Ne spava mi se. Mogao bih da popijem jedan bromazepan.


Jovanovo otkrovenje

— Autor srpskisamoubica @ 11:08

Znam djela tvoja, da nisi ni studen ni vruć. O, da si studen ili vruć!

Tako, pošto si mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.

Jer govoriš: Bogat sam, i obogatio sam se, i ništa mi ne treba; a ne znaš da si nesrećan, i jadan, i siromašan, i slijep, i nag.

Novi zavet


Sutra ne umire nikad

— Autor srpskisamoubica @ 12:51

14.03.2001.

Razmišljao sam o Ružici, Otići ću da je vidim. Ona je ljubav moga života. Skupiću hrabrost. Ja sam muškarac. Ja sam čovek. Sutra idem kod nje.

Sigurno. 

Mada... Šta ako opet neki ćelavi tip bude sa njom. Ne volim ćelave tipove. U vreme moje mladosti oni su se zvali dizelaši. Ne znam kako ih sada zovu...


Beznađe

— Autor srpskisamoubica @ 12:38

15.02.2001.

14,25

Beznađe. Ne mogu više. Majka me je kritikovala i rekla mi je da se čak i moja prabaka više kreće od mene. Rekao sam joj da nema gde da se ide. Vikala je na mene, ali me je to malo zanimalo. Nema Nade. Nema ljubavi. Samoubistvo bi sve rešilo.

Ili da me Ružica zavoli. Otići ću kod nje sutra.

17,15

Zvala me sestra iz Nemačke. Pita me kako sam. Ja joj kažem:

''Sjajno. Nama je ovde divno, nemamo hleb i mleko, ali imamo dušu. Kako je tebi?''

Kaže seja:

''Nama loše. Mislim, imamo to, hleb i mleko, ali ovi Nemci nemaju dušu...''

Ona živi u EU, a ja u kurcu.

23,45

Odustao sam od Ružice. Previše je lepa za mene. Mislim da ne bih izdržao sa njom. Bilo bi me sramota da me neko vidi sa njom. Svi bi rekli kako je ona lepa a ja ružan. 

Zašto je to tako?

Popiću rakiju da se smirim.

00,35

Sad sam miran... Slatka rakija je zagrejala moje hladne krvne sudove. Mogao bih i jedan bromazepan da roknem.

01,45

Sada mi je toplo i lepo. Ne treba mi Ružica.

 


Brijanje

— Autor srpskisamoubica @ 12:32

03.02.2001.

Ustao, obrijao se, sredio i otišao kod Ružice.

U kafiću bila gužva. Nisam mogao da joj priđem. 

Neki ćelavi majmun pričao sa njom. Odustao sam od svega. Bolje da se ubijem. Moj život je horor. I vreme je da se završi.

Kući sam gledao TV.

Ovaj tip iz grupe R.E.M. pričao kako je život lep. Ništa mu nisam verovao. Nisam ja budala. Znam da je život patnja. Buda je tako rekao. A valjda i Isus. Ne znam šta je Muhamed pričao. Mojsije je rekao da ne kradem, a ja sam maznuo juče knjigu iz knjižare. Eto zato sam proklet.


Srpska krv hrani planetu Zemlju

— Autor srpskisamoubica @ 12:24

29.01.2001.

Dani tuge. Dani melanholije. Volim je. Ružicu volim. A ona mene ne. Ona je lepa, a ja ružan.

Kažu da će uskoro smak sveta. Mene baš briga, pravo da vam kažem prijatelji. Boli me ondaK.

Ona me ne voli.

Možda bih mogao da se ubijem. Recimo da skočim sa terase. Let u prazno, let u nirvanu. Ili ne. Neki zemaljski anđeli su mi rekli da sam im potreban ovde na Zemlji. Zemlja treba da se hrani pšenicom a ne krvlju Srba. Ali je ova srpska zemlja navikla da se hrani krvlju svojih potomaka.

Mogao bih da odem kod Ružice i da joj kažem da je volim.

Sutra ću to. 


Powered by blog.rs