dnevnik srpskog samoubice

Današnji tekst biće na prvim stranama moga drugog romana ''Ušao sam i ostavio svaku nadu'', koji je nastavak na ''Dnevnik srbskog samoubice-uvod u pakao''

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Pre neki dan probudio me telefon iz najslađeg sna negde oko podne:

-DA?

-Da li je to Janoš de Selbi?

-Možda bi i bio da se probudio.

-VI STE DANAS TREBALI DA DOĐETE U OSAM SATI DA BI VAM ZAKAZALI LEKARSKI PREGLED ZA VAŠU OBUKU ZA KONOBARA.

Govorila je takvim tonom kao da upravo Nemci opet bombarduju Beograd i da je suštinske važnosti da baš ja postenem konobar zato što sam tako možemo da sprečimo Švabe da uznapreduju prema Africi.Ne razumem ljude koje viču. Razumem da te žene koje rade te debilne poslove nemaju para, da im muževi loše jebu ako ih uopšte i jebu, znam da im nije lako sa cenama koje nam namešta Mišković koje se visoke i za evropski standard a za naš jednostavno ubistvene. Ali ne razumem zašto toliko viče u tako rano jutro za mene...

-Da, nisam došao, uspavao sam se.

Rekao sam to sa nonšalancijom kakvom je Darko Pančev davao golove u prvenstvenim mečevima. Nije mi bila namera da je šokiram, ali po njenoj presečenosti bilo mi je jasno da sam uradio upravo to.

-USPAVALI STE SE? HOĆETE DA VAS IZBRIŠEMO IZ EVIDENCIJE, JEL' TO HOĆETE?

Kunem vam se da je sad već počinjala da me nervira, a to je bila potencijalna opasnost zato što bi onda mogao da se razbudim, a onda ne bi mogao da zaspim opet, posle.

-Kriv sam, priznajem, evo sad sam malo nerazbuđen, ali doći ću sutra da sredimo sve. Gospođo, ja znam da vi brinete, ali to je zato što niste slušali Bob Marilja, a on je pevao da će sve biti u redu. Možda ne u ovom životu, ali recimo sledećem. Možda se u sledećem baš vi rodite kao neki kinez, zen budista. Videćete, nećete se toliko nervirati.

Za trenutak je ćutala, ali sam osetio rafal koji sprema u sebi...

-IMATE JOŠ SAT VREMENA DA DOĐETE DO BIROA INAČE ĆEMO VAS IZBRISATI IZ EVIDENCIJE.

-Čujte, ako ovako nastavite imate da me razbudite, a to ne bi valjalo, jel bi onda morao da ustenem, a zima je i onda bi mi bilo hladno i time bi me uveli u realnost koja nije ni malo prijatna. Dakle, ako hoćete izbrišite me iz evidencije nezaposlenih, valjda ću samim tim biti zaposlen i svi će biti srećni. A sad moram malo da se vratim u svet snova, tamo čak ni aždaje ne viču tako kako pojednine srpske žene znaju. Ja razumem da vaš muž više voli Ligu Šampiona i pivo od vaše ružne pojave, ali to je vaš problem i nema razloga da više vičete na mene kad još nije ni 13h. Doviđenja.

U daljini sam čuo nekakvu bes kao da se probudio vulkan, ali bilo je kasno, već sam pritisnuo crveno dugme. Otišao sam i korak dalje. Potpuno sam isključio mobilni. Ah, slatka posteljina će me uvek voleti, čak i ako ne budem išao na glupi lekarski pregled. Ćebići su me zagrlili kao da ih nikad nisam napuštao i ja sam bio spreman za novi dan. Najsigurnije mesto je ovaj topli bunker. A pošto je bio utorak, ponadao sam se da će ovoj ženi sledeće da se desi... Muž će da se kladi na Ligu šampiona i da stavi neku sigurnu utakmicu, recimo Mančester da pobeđuje kod kuće... i da Mančester vodi celu utakmicu sa 1:0... i da onda ti mamlazi, koji su totalni autsajderi uguraju gol u 91. minutu za konačnih 1:1, samim tim njen muž pada u komu i umesto da je jebe uzima da je umlati zato što je dao poslednje pare na tu utakmicu. Sa tim mislima mi je bilo lakše i ja sam sve dublje tonuo u svoj topli zimski san dok se ružni grad oko mene budio, spreman da radi kao mašina.