Poruka za Brankicu i sudove
Od kako sam počeo da pišem ovaj blog mnogi su pokušali da me promene. Jedni su mislili da sam bolestan pa su mi ponudili pravoslavno-srpsku pilulu koja bi me izlečila od moje bolesti. Drugi su bili malo iskreniji pa su mi poželeli da se ubijem.
Ipak, najviše me je iznervirala jedna mlada profesorka engleskog jezika koja me je uporno ubeđivala da je Charles Bukowksi mnogo bolji pisac od mene. Ja za Buka imam samo poštovanje. On mi nije idol nego samo jedan od mnogih pisaca čije mi je pisanje bilo ISKRENO. Moje pisanje je isto tako iskreno, a kritičari koji nemaju šta da rade mogu slobodno da me pljuju i priželjkuju mi smrt, ja sam otvoren, ali ponavljam da bi voleo te ''hrabre'' ljude da vidim uživo. Biti jak na rečima i nije neka snaga. Ja imam muda k'o lubenice i ne plašim se nikog. Ko hoće da me vidi i da uđe u ring sa mnom neka mi se javi, daću mu svoju adresu, pa kom obojci, kom opanci...
Ti dušebrižnici nastavljaju da me savetuju i koriguju i na kraju ja im, eto.. JA VAM JAVNO PRIZNAJEM DA STE SVI VI BOLJI PISCI OD MENE, JEDINO ŠENKSPIR I TOLSTOJEVSKI NISU.
Mi Grobari iz Južnog fronta imamo jednu pesmu koju bih otpevao svima koji misle da su pametniji od mene:
''PORUKA ZA BRANKICU I SUDOVE,
DA MOGU SAMO KURAC DA MI POPUŠE... ''
Dakle, ako neko želi da mi pokaže svoju mudrost, ja ih pozivam da sviraju na mom falusu ili narodski rečeno...DA MI GA PODUVAJU!!!
Ili jesi ili nisi!!!
Car Janoš
