Nina mi je otkazala za sutra, ali sam sreo Maju Nikolić i moram da vam priznam da mi je rekla ''Ćao'' na jedan vrlo prijatan način. Sad znam ko će mi biti žena-Maja Nikolić. Preko izvesnih ljudi je čak i poznajem. Ostaje mi samo da prihvatim Sajentologiju, a ja inače volim Seinfielda, i gotovo... Slatak mala Maja, bolje ona nego Nina.
Nije problem sa Ninom nikakav nastao ali se ona pokazala kao tipična Srpkinja koja lako obeća i još lakše slaže... Obećanja ludom radovanja... A ja sam lud. Zato volim Maju Nikolić. To mi je žena. Čitajte sutra Kurir...
To je dobar znak. Na nebu Beogradskom diže se fest, a samim tim me sve manje zanimaju drogirani američki košarkaši. Ipak, nastavljam da podržavam Phoenix Suns, zbog najboljeg playmakera Steve Nash-a...
Boston Celtics igra u četvrtak protiv Clevlanda i tu mi je bitno da Kelti pobede, zato što nabildovani Šakil O'Nil i pederi iz Klevlenda igraju protiv Evropskog Bostona...
Večeras navijam za Phoenix Suns, i ako bude sreće, sutra ću biti malo bogatiji nego danas...
Proleće je stiglo, a ja u Srbiji živim, svaki dan mi sude,
ne osećam se krivim, kao da sam proklet stalno lutam, u moru patnje kao govno
plutam... Bio sam u Ljubljani, i osetio sam najgori prezir kakav u životu nisam
sreo. Mrzim Sloveniju i Slovence i mrzim sve te tipove koji se pretstavljaju
kao dobri ljudi a u stvari ucenjuju Srbiju i Hrvatsku oko ulaženja u EU. Voleo
bih kada bi narodi balkana odbili učlanjenje glavnog sponzora rata devedesetih,
a koji se zove vrlo jasno... EUROPEAN UNION.
Ko je najviše dobio tim ratom? Pivo UNION koje sada svi piju, a ja ne volim da
pijem slovenačku pišaćku i zato sam besan... Taj jedan dan koji sam proveo u
Ljubljani bio mi je teži nego jedna cela depresivna godina. FUCK YOU EU, FUCK
YOU SLOVENIA!!!
FUCK YOU LJUBLJANA
AND YOUR HIPOCRITES!!!
Film je bio dobar, pravi francuski, višeslojni, otvoren za meditaciju... Zove se Lourdes, biće u Kinoteci u nedelju opet u 23h, preporučujem ga svima koji vole spore, pune filmove u kojima se naizgled ništa ne događa... Ipak, gorak ukus u ustima osetio sam kroz katoličku crkvu i EU, koja je i u filmu i na FESTU prikazana kao neko čisto mesto gde vlada mir, a u filmu se jasno vidi da iza toga svega stoji MONOPOL NAD ISTINOM... Ipak, upoznao sam jedno divno ljudsko biće po završetku projekcije i to me čini srećnim... Proleće sigurno nikada neće doći u Srbiju, ali FEST ostavlja neku nadu koja se probija kroz isparenja svinja koje su mislile da imaju grip, i ljudi koji su te iste bolesne svinje kasapili celu zimu da bi nahranili svoje prljave trbuhe. Ja priznajem da sam svinja jesam svaštojed, ali bar nemam svinjski trip... Za razliku od žitelja EU koji još uvek veruju u mitove i šifre zvane A1H1.
the dreams and reality shall be mixed in my second novel called... Belgrade AD... check my croatian blog to see the whole ultimate trip of serbian art, new wave...
Dani tuge. Dani melanholije. Volim je. Irinu volim. A ona mene ne. Ona je
lepa, a ja ružan.
Kažu da će uskoro smak sveta. Mene baš briga, pravo da vam kažem prijatelji.
Boli me ondakurac.
Ona me ne voli.
Možda bih mogao da se ubijem. Recimo da skočim sa terase. Let u prazno, let
u nirvanu. Ili ne. Neki zemaljski anđeli su mi
rekli da sam im potreban ovde na Zemlji. Zemlja treba da se hrani pšenicom a ne
krvlju Srba. Ali je ova srpska zemlja navikla da se hrani krvlju svojih
potomaka.
Mogao bih da odem kod Irine i da joj kažem da je volim.
03.02.2001.
Ustao, obrijao se, sredio i otišao kod Ružice.
U kafiću bila gužva. Nisam mogao da joj priđem.
Neki ćelavi majmun pričao sa njom. Odustao sam od svega. Bolje da se ubijem.
Moj život je horor. I vreme je da se završi.
Kući sam gledao TV.
Ovaj tip iz grupe R.E.M. pričao kako je život lep. Ništa mu nisam verovao.
Nisam ja budala. Znam da je život patnja. Buda je tako rekao. A valjda i Isus.
Ne znam šta je Muhamed pričao. Mojsije je rekao da ne kradem, a ja sam maznuo
juče knjigu iz knjižare. Eto zato sam proklet.
15.02.2001.
14,25
Beznađe. Ne mogu više. Majka me je kritikovala i rekla mi je da se čak i
moja prabaka više kreće od mene. Rekao sam joj da nema gde da se ide. Vikala je
na mene, ali me je to malo zanimalo. Nema Nade. Nema ljubavi. Samoubistvo bi
sve rešilo.
Ili da me Ružica zavoli. Otići ću kod nje
sutra.
17,15
Zvala me sestra iz Nemačke. Pita me kako sam. Ja joj kažem:
''Sjajno. Nama je ovde divno, nemamo hleb i mleko, ali imamo dušu. Kako je
tebi?''
Kaže seja:
''Nama loše. Mislim, imamo to, hleb i mleko, ali ovi Nemci nemaju dušu...''
Ona živi u EU, a ja u kurcu.
23,45
Odustao sam od Irine. Previše je lepa za mene. Mislim da ne bih izdržao sa
njom. Bilo bi me sramota da me neko vidi sa njom. Svi bi rekli kako je ona lepa
a ja ružan.
Zašto je to tako?
Popiću rakiju da se smirim.
00,35
Sad sam miran... Slatka rakija je zagrejala moje hladne krvne sudove. Mogao
bih i jedan bromazepan da roknem.
01,45
Sada mi je toplo i lepo. Ne treba mi Irina.
14.03.2001.
Razmišljao sam o Irinu, Otići ću da je vidim. Ona je ljubav moga života.
Skupiću hrabrost. Ja sam muškarac. Ja sam čovek. Sutra idem kod nje.
Sigurno.
Mada... Šta ako opet neki ćelavi tip bude sa njom. Ne volim ćelave tipove. U
vreme moje mladosti oni su se zvali dizelaši. Ne znam kako ih sada zovu...
Pojeo doručak. Otišao do kafića. Konobarica mi se nasmejala. Ali samo zato
što sam joj dao bakšiš. Inače ne bi. Znam da sam ružan. Imam bubuljice i nosim
naočare. Ja sam ružan čovek.
Kaže mi otac danas da bih trebao više da radim... kaže da mi je pisanje samo hobi, da bi trebalo samo da mi okupira slobodno vreme.
To je lako njemu reći, Titovom pioniru koji je čitav život proveo u Slobodnoj Državi SFRJ, a ja sam rođen u Slobodanovoj Nebeskoj Srbiji i nisam imao puno slobodnog vremena kada sam počeo da pišem pre 14 godina.
Ne mogu da vam kažem zašto sam nastavio da pišem sve do današnjeg dana... stvarno ne mogu da vam otrkijem Tajnu, niti Istinu, oni koji su upućeni u tajne znaju da je samo jedan koji zna šta je prava Istina, Put i Život, a ja sam rob jedne male države koja nije čak ni član EU.
Želeo bih da poručim svim Bezbrižnim očevima i Nevernim Tomama da Srbija ima snage.
Ne ja, ne ti, ali Srbija ima snage da bude najjača država u EU, samo kad nas učlane, tj. nikad.
Ali sinovi Nebeske Srbije više ne sanjaju, sada su budni i čekaju svojih 5 minuta.
Proputovao sam celu ex-yu i vratio se na početak, ovde i sada, u Beograd. Moj duhovni put je bio dug, bio sam u Ljubljani da vidim taj hladan duh Evropske Unije i njihovog glavnog velikog brata na Balkanu... ta Slovenija je stvarno čudna i hladna zemlja koja ne voli toplu balkansku braću Hrvate i Srbe. Nije mi bilo prijatno i bio sam veoma srećan kada sam izašao na naše Jadransko more. Balkan je ipak naša kuća, a Evropska unija je najveća laž koju su smislili Amerikanci da nas porobe i bace na kolena. Stvarno više nije bitno da li ćemo ući u tu famoznu uniju ili ne, bitno je da su oni kupili sve naše najbolje firme i brendove i da samo bili i bićemo robovi te Unije hteli mi to ili ne. U Sloveniji sam shvatio tu surovu istinu.
Ali Riječki karneval i toplo Jadransko more otopilo je led koji su mi nametnuli ti uobraženi Slovenci...
