dnevnik srpskog samoubice

Ako tako nešto uopšte postoji, mada nije isključeno obzirom da je Sloba 1989. obećao nebesku Srbiju, možda sada 21 godinu kasnije, možda je to i došlo, mislim nebeska Srbija, samim tim i nebesko slavlje vanzemaljske Srbije.

Samo što je ta Srbija pod EU. Jah sam već ušao u EU. Ali žalim sve vas u koje je EU ušao pre nego što EU uđe u Srbiju. Kada to kažem mislim na sve vas koji ste uzeli kredite u bankama Srbije. Ali ne brinite, Sloba će znati da vas nagradi u nebeskoj Srbiji koja vas čeka čeka gore.

Meni se još ne ide gore.

A vama?

13,15

Dugo je trajao san. Ne sećam se baš svega, uglavnom na kraju je došla Ružica. Bila je savršena kao i uvek. Mislim da nikada nisam video tako lepo žensko telo. Nije samo to, lepo žensko telo sada može da ima svaka osoba koja malo pripazi na ishranu i vežbe. Njen duh je to što je sijalo kao hiljadu i jedno Sunce. Nisam mogao da gledam u taj sjaj. Postideo sam se što stojim jadan i kukavan pred njom.

Ondak je to rekla:

''Otvori oči.''

Otvorio sam oči i probudio se se sam, u svojoj sobi.

16,45

Dan je bio depresivan. Posle takvog sna, realnost teško pada. Popio tri rakije i 2 trodona. 

17,30

Anestezija ubila bol egzistencije. Alkohol i droga zagrejali hladno srce.

18,30

Došao na Kalemegdan, i od cele tvrđave video sam samo zid. Osećao sam taj ZID. Zid je bio ispred mene i oko mene. Zid je bio u meni. Nisam znao ko ga je doneo u mene, ali sam znao ko će ga odneti. Popio 2 trodona uz pivo i krenuo kući. U autobusu bila gužva ali je mene bilo baš briga... Hteo sam da osetim taj zid ljudi koji ne umeju da me čuju. Moji sugrađani. Moji sunarodnici. Moji ljudi. Svi su oni bili slepi i gluvi za moj vapaj.

Siromašan materijalno, siromašan duhom. Poraz.

04.04.2001.

14,15

Probudio sam se tužan. Odmah popio jednu rakiju. Nikada neću biti srećan. To je sigurno.

17,15

Prošetao po Mirijevu. Danas mi je bio lep dan. Video sam Dobrog Duha Mirijeva. To jedan čika koji je došao iz kosmosa da spase sve Dobre ljude iz Mirijeva. Ali to niko ne zna. Znaju samo psi. Psi sve znaju. Psi će spasiti svet. I stepski vukovi.

20,15

Televizijski program je užas, ali ga ipak gledam. Ništa nema da se radi. Počeo sam da pijem ulje iz ajkuline jetre. Zbog toga sam srećan.

Ali sam nesrećno zaljubljen. Bio je običan dan, taj dan kada je otišla. Ružica.

19.03.2001.

12,15

Proleće je stiglo, a ja u Srbiji živim.

Zvala me sestra iz Nemačke i opet me pita kako sam. Stvarno nisam znao kako da joj odgovorim.

Čvrsto sam rešio da upoznam Ružicu. Po svaku cenu. Nema više odlaganja. To je to. Hello, I love you, won't you make me my day.

A mogao bih i da popijem jednu rakiju pre nego što odem. Ili sada.

18,15

Slatka rakija je u mojoj krvi. Upaliću TV. Tamo me niko neće terati da razmišljam. Slatka televizija i rakija u mom mozgu.

23,20

Ne spava mi se. Mogao bih da popijem jedan bromazepan.

Znam djela tvoja, da nisi ni studen ni vruć. O, da si studen ili vruć!

Tako, pošto si mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.

Jer govoriš: Bogat sam, i obogatio sam se, i ništa mi ne treba; a ne znaš da si nesrećan, i jadan, i siromašan, i slijep, i nag.

Novi zavet

14.03.2001.

Razmišljao sam o Ružici, Otići ću da je vidim. Ona je ljubav moga života. Skupiću hrabrost. Ja sam muškarac. Ja sam čovek. Sutra idem kod nje.

Sigurno. 

Mada... Šta ako opet neki ćelavi tip bude sa njom. Ne volim ćelave tipove. U vreme moje mladosti oni su se zvali dizelaši. Ne znam kako ih sada zovu...

15.02.2001.

14,25

Beznađe. Ne mogu više. Majka me je kritikovala i rekla mi je da se čak i moja prabaka više kreće od mene. Rekao sam joj da nema gde da se ide. Vikala je na mene, ali me je to malo zanimalo. Nema Nade. Nema ljubavi. Samoubistvo bi sve rešilo.

Ili da me Ružica zavoli. Otići ću kod nje sutra.

17,15

Zvala me sestra iz Nemačke. Pita me kako sam. Ja joj kažem:

''Sjajno. Nama je ovde divno, nemamo hleb i mleko, ali imamo dušu. Kako je tebi?''

Kaže seja:

''Nama loše. Mislim, imamo to, hleb i mleko, ali ovi Nemci nemaju dušu...''

Ona živi u EU, a ja u kurcu.

23,45

Odustao sam od Ružice. Previše je lepa za mene. Mislim da ne bih izdržao sa njom. Bilo bi me sramota da me neko vidi sa njom. Svi bi rekli kako je ona lepa a ja ružan. 

Zašto je to tako?

Popiću rakiju da se smirim.

00,35

Sad sam miran... Slatka rakija je zagrejala moje hladne krvne sudove. Mogao bih i jedan bromazepan da roknem.

01,45

Sada mi je toplo i lepo. Ne treba mi Ružica.

03.02.2001.

Ustao, obrijao se, sredio i otišao kod Ružice.

U kafiću bila gužva. Nisam mogao da joj priđem. 

Neki ćelavi majmun pričao sa njom. Odustao sam od svega. Bolje da se ubijem. Moj život je horor. I vreme je da se završi.

Kući sam gledao TV.

Ovaj tip iz grupe R.E.M. pričao kako je život lep. Ništa mu nisam verovao. Nisam ja budala. Znam da je život patnja. Buda je tako rekao. A valjda i Isus. Ne znam šta je Muhamed pričao. Mojsije je rekao da ne kradem, a ja sam maznuo juče knjigu iz knjižare. Eto zato sam proklet.

29.01.2001.

Dani tuge. Dani melanholije. Volim je. Ružicu volim. A ona mene ne. Ona je lepa, a ja ružan.

Kažu da će uskoro smak sveta. Mene baš briga, pravo da vam kažem prijatelji. Boli me ondaK.

Ona me ne voli.

Možda bih mogao da se ubijem. Recimo da skočim sa terase. Let u prazno, let u nirvanu. Ili ne. Neki zemaljski anđeli su mi rekli da sam im potreban ovde na Zemlji. Zemlja treba da se hrani pšenicom a ne krvlju Srba. Ali je ova srpska zemlja navikla da se hrani krvlju svojih potomaka.

Mogao bih da odem kod Ružice i da joj kažem da je volim.

Sutra ću to. 

25.01.2001.

Ja sam ništa. Ti si nula. Čitam knjige po ceo dan, ali mi one ne govore mnogo. Ne govore mi ništa o ljubavi.

A volim samo nju. Ružicu. Napisao bih joj pismo. Ali šta ako joj se ne dopadne.

Sedam i počinjem: 

''Draga Ružice. Ja te volim.''

Nisam umeo dalje. Otišao sam na terasu i zapalio pismo. Duvala je košava sa Dunava.

12,13

Popio sam pet rakija i sada mi manje smetaju ovi što buše. Mislim da ću uzeti još jednu.

12,15

Sad sam spreman za novi dan.

U mom životu se ne dešava ništa. Ja sam virgo intacta. Sanjam taj dan kada ću ustati iz kreveta i reći: ''Sada više nisam virgo''.

Ali to se nikada neće desiti. Ne meni. Zasigurno ne meni.

Ja sam ružan čovek.

15.01.2001.

Dani tuge. Dani očajanja. Zaljubio sam se u Ružicu. A nemam hrabrosti da odem do nje. Mislim da je ona najlepša žena na planeti.

Ružica? Jeste. Ma, siguran sam. A ja sam najružniji. NajRužniji i Ružica.

To ide. Ali samo u bajkama.

A ja sam odrastao čovek, neću valjda da verujem u bajke!?!

11.01.2001.

Probudio sam se u znoju. Sanjao sam kako me Ružica bode noževima! Kakav je to znak?

Otišao sam u kafić i rekao sam joj:

''Slušaj Ružice, dopadaš mi se i hoću da mi budeš žena.''

Nasmejala se i rekla mi da nisam smešan.

A nisam se šalio.

10.01.2001.

Odmah, čim sam se probudio, otišao sam u kafić. Razmišljao sam da li da uđem. Treći dan za redom? Ipak ne.

Vratio sam se i uključio televiziju. Majka vikala na mene zato što ništa ne radim.

''Nothing to be done'' citirao sam Semjuela Beketa, ali ona nije shvatila šta sam hteo da kažem. Nije čitala Beketa. Razlika u klasi.

09.01.2001.

Probudio se u 14,00. Depresija. Napolju nema svetlosti, a nema ni u meni. 

Doručkovao i otišao u kafić. Pitao konobaricu kako se zove. Rekla mi je da se zove Ružica.

''Lepo ime''-rekoh.

Samo je uzela bakšiš i okrenula se. 

Počinje da me nervira ta Ružica.