dnevnik srpskog samoubice

Počeo sam da se kockam.

I odmah sam pogodio. Gubitnika. I kladio se na njega. Večiti gubitnik. Ah, kakva mladost...

Sad sam tužan. Nemam više kurvi, droge, alkohola, a ni love.

Spreman sa da se roknem. Al' sad više nemam ni alkohol ni lekove, potrošio sam sa Ismetajomoh. Kakav početak radne nedelje. Ko ga jebe, i onako sam u paklu.

Za prvih nekoliko redova posetite moj kroacijski blog...

Opet sam sa vama, blog opstaje uprkos pritiscima otimača. Pročitajte o mojoj novoj ljubavi na http://urobor.bloger.hr/

Eto, priznajem, život je lep. Ljudski život je najlepši u svemiru. Zato sam došao među vas Zemaljce da ga malo probam.

Jebo te, baš je lep ovaj svet. Na primer, večeras... Stvarno nemam razloga da budem srećan... Zaljubio sam se u tu jednu Muslimanku, zove se Ismetjah ali ona je previše lepa za mene, i znate već kako nastaju sladunjavi ljubavni romani... No, ja se nisam bacio u krevet i plač, nego sam rešio da vam sve ispričam na...

http://urobor.bloger.hr/

 

Zašto?

Zato što svi Balkonci spavaju i ondak mogu da se krećem pored njih a oni me ne vide. Ja ne želim slavu i popularnost, vremenom će te shvatiti da mi je to najmanje bitno.

Ja sam ovde zbog vas, zbog vašeg mira. No, to nije bitno za sada...

Volim zimu zato što se uvučem u svoju pećinu upalim Sobranie, uključim jazz i pijem skupa vina. Posle toga sam švorc, ali ja kada odem sa ovoga sveta znaću da sam živeo i svoj život poklonio Majci Prirodi. Majka priroda i Otac Bog me podučavaju a ja ih slušam. Nekada sam slušao oca satanu, on mi je govorio da ubijam svoje telo sa drogama i govorio mi da jedem meso drugih ljudi i životinja. Sada sam na pravom putu. Pijem krv Gospoda koji je razapet zbog naših grehova i pušim cigarete koju su umotali braća Rusi. Slušam crnce zato što samo oni znaju šta je tuga ili vam blues. A jazz znaju i neki belci, ali su retki.

Eto zato volim zimu.

Za moje dalje tekstove pogledajte
http://urobor.bloger.hr/ 

 

Zima je čvrsto stegla svoje okove. Razočaran sam Internet ’’slobodom’’. Jedan tekst na kome sam puno radio je ’’nestao’’ u cyber prostoru. Možda je ipak bila greška što sam pisao za hrvatski blog. U doba neo-liberalnog kapitalizma, svaka sloboda je iluzija i tako će biti sve do 2013. Posle te 2013. stvari će konačno biti jasnije.

 

Knjiga nije ni blizu objavljivanja. Nisam siguran da je Planeti Zemlji potrebno još knjiga. Sve pametno je već napisano, ali ljudima su draži kvizovi, latino-američke serije i fudbal. Sve to mogu da razumem, u neka davna vremena i ja sam bio konzumetn istih. Sjedinjavanjem Zapadne, Centralne i Južne Evrope u jednu državu sve postaje nekako mlako, jarke i snažne boje vrlo brzo će se stopiti u opšte sivilo. Tu mislim i na sebe.

 

Nisam siguran da mogu da guram ovo. Sve postaje bljutavo i svakodnevnica se vraća u doba Rimske imperije; jedino što robovi smeju je da pevaju. Sve(t) je jedan veliki Grand show. Proroci novog doba sakriveni u grupu ’’Laibach’’ vrlo jednostavno pevaju o novoj ideologiji $vetskog poretka... ’’Alle gegen alle’’ ili vam ’’svi protiv svih’’.

 

Jedan čovek će promeniti sve. Ali on još nije došao...

Kosmički mega car Đorđe Krivokuća skeće ponovo na Zemlju i upoznaje Marinuh Ismetiju.

Da li Janoš de Selbee sanja da Đorđe piše roman, ili Đorđe sanja da Janoš živi u Beogradu, to je na vama da prosudite...

Sve to na http://urobor.bloger.hr/

 

Sad sam i zvanično nelikvidan. Ili vam švorc. Ili vam nemam ni cvonjka. Moji roditelji ne mogu da mi pomognu, njima je Tito obezbedio sve, meni Sloba obećao ''nebesku Srbiju'' i ja evo živim na b(l)ogu...

Moj stari dobri drugar Nikola Tesla kaže: ''Meni ne treba pomoć. Čim teže, tim bolje. Najbolje radim u borbi.'' Tesla i ja, prijatelji još od detinjstva,  iz istog sela, iz Like, u današnjoj Hrvatskoj... 

Dakle, nemam para da si platim ni kafu kod Trnove Ružice, ali nije me sramota, neću da radim za novac, zato što nisu ni moji roditelji u mojim godinama, nego su ladili jaja na faksu. Ja nemam para za faks, ali mi se baš lade jaja, zato što su vrela... Hot balls.

Sada mi je čak i lakše, imam izgovor da se povučem u sebe i sopstveni svet i ništa ne radim. Biću sam svoj b(l)og... A ako vas još zanima ovo što ja pišem vi ste, prijatelji moji, skroz ludi. Ili sam ja lud. Ili su svi Srbi ludi... Nije ni bitno.

Opet sam sam 

i tako svaki dan.

Laku noć Srbijo...

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Probudio me zvuk bušilice u 9,30. Odmah pomislio na nju, Ismetiju... Čudan osećaj, kao da sam se probudio u Raju, ne znam zašto...

 

Zašto bi se trudio kada se moje pisanje očigledno ne dopada većini koji čitaju... Da bi razrešio ovu dilemu, otvoriću  P.Z.Belgrade Foundation Fejsbuk grupu pa neka se pijavi svako ko misli da je moje pisanje kvalitetno...

Prvi članak o Beogradu na mom hrvatskom blogu zove se Sigidunum...

http://urobor.bloger.hr/

Ovaj blog će se ugasiti. Previše ljudi je prešlo preko njega i mnogima se nije dopao. Oni kojima se dopao nisu mi dali dovoljno podrške da ga ostavim u životu...

Evo adrese mog novog bloga

http://urobor.bloger.hr/

Ružica me je ostavila, tako da me loša sreća prati i u novoj godini...

Valjda ću imati više sreće na hrvatskom blogu

Dnevnik srpskog samoubice neće više postojati. Nikada nije ni postojao. Knjiga koja će se pojaviti biće samo sveodočenje o jednom teškom periodu srpske istorije kada su mladi najviše stradali.

Ja vam više neću pisati o svojim depersija iz prostog razloga što depresivan nikada nisam bio. Ja sam pisac i dozvoljeno mi je da malo izmišljam.

Zahvalan sam činjenici da sam živ i to je jedino što treba da znate o Janoshu de Selbiju...

Zahvalan sam ocu i majci, a ondak i svim precima što sam se rodio ovde u ovom teskobnom Beogradu koji je uvek bio na promaji, na udaru svih sila koje su htele da šire svoje imperije. A ja sam uvek želeo jedino mir. TO sam uspeo da očuvam i želeo bih da vam taj mir prenesem kroz svoje blogove i svoj komplet knjiga koji nameravam da objavim kada se za to steknu finansijski uslovi.

Obećani nastavak od juče...

Iznad današnjeg sivog neba traži vas radosno Sunce, dragi sugrađani i sunarodnici, ali pogledajte prema nebu, poželite to Sunce i ono će vas obasjati.

Moram da vam priznam da sam mnogo naivniji od svih vas zajedno. Dugo sam tražio ljubav u svome alter-egu, upoznavao sam razne devojke, i u njih atralno projektovao savršene žene. Naravno da sam doživeo puno debakla zato što su one bile zbunjene i pre ili kasnije, razočarane.

Ondak sam naučio da volim sebe i svoj život. Naučio sam da volim svoje srce a samim tim i svako drugo ljudsko biće koje mi se približi. Shvatio sam da smo svi mi Duša Sveta i da smo svi nesrećni. Shvatio sam da će ceo svet uskoro biti srećan. Kada? To ne znam, ali mi je jasno da dolaze bolje vremena za Planet Zemlju i sve Dobre ljude koji žive na njoj.

Beli golub je sleteo. Sutra je poslednji dan ovoga bloga...

 

Uskoro gasim blog, bićete upućeni na novu adresu... Ovde ima previše ana-cion-alista.

Mir. To osećam u svome srcu danas. To vam donosim, dragi moji Južni Sloveni.

Nisam spavao dovoljno i boli me glava, ali osećam mir u srcu. Neobjašnjivi spokoj. Pravilni otkucaji. Zdravo srce. Pušim cigarete, priznajem. Ne smem da vam kažem koje, sponzori mi još ni dinara nisu dali.

Sedim i gledam reku Savu iz lože. Zakupio sam ložu u jednom kafiću. Sava. Ca va, to na francuskom znači da je sve u redu. Dok ona teče pored moje desne ruke ja ću vam pisati o mom miru.

A vaš mir? E, to je već problem... Zarobljeni ste u iluzije koje vam daje materijalistički svet.

Čitate ovaj blog i svašta pomišljate o meni. Neki misle da sam ludak. Ili svetac, ili buržuj. Neki misle da sam ja dobar ili loš pisac. Sve to je pogrešno. Ja sam prosjak. Ne radim za novac, ali prihvatam vašu milostinju zato što moram da nahranim stomak.

Englezi kažu: ''Nisam dovoljno bogat da bi kupovao jeftine stvari'' Moji romani neće biti jeftini ali treba da znate da sam ja ŽRTVOVAO svoj život za to pisanje. Izgubio sam život i dobio pisanje.

Ah, vaš mir! To mi je bitno. Voleo bih da vam ga donesem u srca. Ali ne mogu to preko noći. Zato ću vas provesti kroz komplet romana koje ću objaviti, ako Gospod da.

Počeću sa romanom: ''Dnevnik Srpskog Samoubice''

Svi moji romani su dela fikcije, ali su naravno povezani sa nekim živim ljudima. Gde, kako i za koga... ko pročita, shvatiće.

Gledam vas, ljude novog Beograda i želim da vam kažem da je put do sreće leži u imenu našega grada. Beo-grad. Budite beli u duši, budite čista srca. Iskrenost, ne brutalna iskrenost, ali manje laži.

Ljudi ovde još uvek žale za Titom... Zašto? Zato što se tada ništa nije radilo, a sve se imalo. Ko je platio cenu? Svi koji su rođeni posle 1980. platili su svojim životima. Svi mi rođeni smo u paklu. Da, to je bio Beograd sve do 2000. Sada je on kao neki evropski metropolis, a u stvari je pun seljaka. Nemam ja ništa protiv seljaka, deo moje porodice je sa sela, ali imam veliki problem sa ''gradskim seljacima''. Dakle, kada taj seljak sedne u džip i udari me kolima kao što mi se jednom desilo, ondak nastaje problem. Ja ću mu oprostiti, to nije problem, ali znam da Onaj gore neće. Svako ko udari na Belog-građanina ostaće bez zuba. Ne zato što ja tako želim, nego zato što je tako zapisano u proročanstvu ove planete.

Prijatan dan želi vam Janosh de Selbee

nastavak u 17h

 

Stajao sam danas i gledao ih. Video sam ih mnogo i sve su letele na zapad. Ne znam u koji metropolis evropske unije sleteti ali znam da će taj grad potonuti u depresiju...

Znam da se Beograd oslobodio. Sada je stvarno Beo ovaj naš grad. Nigredo se završio... Trebaće mi vremena, ali uskoro ću vam pokazati gde smo stigli.

Do sutra.