Dnevnik Srpskog Samoubice, integralna verzija, dan 5,6,7
15.01.2001.
Dani tuge. Dani očajanja. Zaljubio sam se u Irinu. A nemam hrabrosti da odem do nje. Mislim da je ona najlepša žena na planeti.
Ružica? Jeste. Ma, siguran sam. A ja sam najružniji. Najružniji i Ružica.
To ide. Ali samo u bajkama.
A ja sam odrastao čovek, neću valjda da verujem u bajke!?!
16.01.2001.
12,13
Popio sam pet rakija i sada mi manje smetaju ovi što buše. Mislim da ću uzeti još jednu.
12,15
Sad sam spreman za novi dan.
U mom životu se ne dešava ništa. Ja sam virgo intacta. Sanjam taj dan kada ću ustati iz kreveta i reći: ''Sada više nisam virgo''.
Ali to se nikada neće desiti. Ne meni. Zasigurno ne meni.
Ja sam ružan čovek.
25.01.2001.
Ja sam ništa. Ti si nula. Čitam knjige po ceo dan, ali mi one ne govore mnogo. Ne govore mi ništa o ljubavi.
A volim samo nju. Ružicu. Napisao bih joj pismo. Ali šta ako joj se ne dopadne.
Sedam i počinjem:
''Draga Ružice. Ja te volim.''
Nisam umeo dalje. Otišao sam na terasu i zapalio pismo. Duvala je košava sa Dunava.
