dnevnik srpskog samoubice

Kao burek u rano jutro

Probudio sam se sa užasnom glavoboljom i gubitničkim tiketima na tepihu. Postao sam jedan od njih, ti užasni ljudi što odlaze u kladionice puni znanja, a odlaze praznih džepova. Morao sam da se kockam zato što nisam imao para. Sada nemam ni to malo para što sam imao, ali sam ponosan na sebe. Tesla, Dostojevski, Bukovski, razni heroji i vojkovođe gubili su na kocki ono što su imali. Priznajem, nemam pojma da se kladim, ali nastaviću, strast je jaka i danas ću verovatno opet igrati na pogrešan tim, ali ću se kladiti na Memfis i Golden Stejt. Ipak znam da ću pogoditi. Moram večeras. Večeras se kockam i opijam i napušavam poslednji put. Od sutra sam na dijeti. Srećna mi nova godina...

Bukowksi je voleo isto što i ja... Kockanje, žene i alkohol. Eto, večeras sam ja sa njim i on je sa mnom ovde, matori vuk se smeje mladom lavu...

Tužan sam bio kad je Buk otišao sa scene devedesetih, tužno mi je bilo zato što sam znao da se nikad neće pojaviti neko tako iskren kao on. Ondak sam počeo da pišem. I eto, večeras sam sam, ali znam da je on tamo na nebu prekontrolisao ovaj blog i rekao:

''Mali, mnogo kenjaš''

Zato mali lav ide da spava, a Buk nastvavlja da pali i žari srca mladih uspaljenica svakog velikog grada.

Long live the king!!!