dnevnik srpskog samoubice

22.12.2001.

Ne mogu više da izdržim. Rešio sam da izvršim samoubistvo. Samo još ne znam kako... Razmišljao sam da skočim sa terase... Ali imaju grane ispod, pa bi mogao, ne daj Bože, da se zakačim. To ne bi valjalo.

Druga opcija je da popijem puno bromazepana i votke. Votku mogu da kupim, ali bromazepane nemam. Čuo sam da ga prodaju u nekim apotekama za male pare. Ali bi mi trebalo barem 100-tinjak.

Jednom sam popio 10 odjednom i ništa posebno nisam osetio. Dobro, istina zaspao sam.



23.12.2001.

Nabavio prvih 20 u jednoj apoteci u Zemunu. Pitao je za još 50, ali je videla da nisam baš sasvim normalan.

Čuo se sa Ružicom. Rekao joj za plan samoubistva. Nasmejala se i rekla mi da mi ne veruje.

Nina mi je otkazala za sutra, ali sam sreo Maju Nikolić i moram da vam priznam da mi je rekla ''Ćao'' na jedan vrlo prijatan način. Sad znam ko će mi biti žena-Maja Nikolić. Preko izvesnih ljudi je čak i poznajem. Ostaje mi samo da prihvatim Sajentologiju, a ja inače volim Seinfielda, i gotovo... Slatak mala Maja, bolje ona nego Nina.

Nije problem sa Ninom nikakav nastao ali se ona pokazala kao tipična Srpkinja koja lako obeća i još lakše slaže... Obećanja ludom radovanja... A ja sam lud. Zato volim Maju Nikolić. To mi je žena. Čitajte sutra Kurir...

To je dobar znak. Na nebu Beogradskom diže se fest, a samim tim me sve manje zanimaju drogirani američki košarkaši. Ipak, nastavljam da podržavam Phoenix Suns, zbog najboljeg playmakera Steve Nash-a...

Boston Celtics igra u četvrtak protiv Clevlanda i tu mi je bitno da Kelti pobede, zato što nabildovani Šakil O'Nil i pederi iz Klevlenda igraju protiv Evropskog Bostona...

Večeras navijam za Phoenix Suns, i ako bude sreće, sutra ću biti malo bogatiji nego danas...