Lep dan u paklu Belog grada
Samo još jedan dan u paklu ledenog doba Beograda. Neverovatna je količina informacija kojima se truju moji sugrađani. Da sam gadljiv povraćalo bi mi se. Svi mediji rade za istog gazdu, a oni gaje iluzije o demokratiji, slobodnoj štampi i ostalim glupostima koje EU servira kao ideale. Neću o politici. To je klizav teren, a danas sam već pao na ledu.
Uglavnom, ta nedelja uveče je kraj civilizacije za mene, barem u ovakvom gradu. Svako ima svoju seriju, svoj show i svi su se udobno smestili u programe koji su im drugi smestili da su zaboravili na same sebe. Ja imam svoj šou i odigrava se u mojoj glavi i zato sam usamljen u danima kao što je ovaj.
Ili možda ja ne živim u paklu Belog grada? Možda ja samo živim svoj film i scenario, za razliku od većine koja prihvata sve što mali televizijski prijemnici mogu da im ponude. Priznajem da sam i ja bio težak zavisnik televizijskog programa. Ali sam onda rešio da prošetam. Izgubio sam program koji su mi smislili vladari Vavilona i našao sebe.
Eto, to je moj raj.
