dnevnik srpskog samoubice

Samo još jedan dan u paklu ledenog doba Beograda. Neverovatna je količina informacija kojima se  truju moji sugrađani. Da sam gadljiv povraćalo bi mi se. Svi mediji rade za istog gazdu, a oni gaje iluzije o demokratiji, slobodnoj štampi i ostalim glupostima koje EU servira kao ideale. Neću o politici. To je klizav teren, a danas sam već pao na ledu.

Uglavnom, ta nedelja uveče je kraj civilizacije za mene, barem u ovakvom gradu. Svako ima svoju seriju, svoj show i svi su se udobno smestili u programe koji su im drugi smestili da su zaboravili na same sebe. Ja imam svoj šou i odigrava se u mojoj glavi i zato sam usamljen u danima kao što je ovaj.

Ili možda ja ne živim u paklu Belog grada? Možda ja samo živim svoj film i scenario, za razliku od većine koja prihvata sve što mali televizijski prijemnici mogu da im ponude. Priznajem da sam i ja bio težak zavisnik televizijskog programa. Ali sam onda rešio da prošetam. Izgubio sam program koji su mi smislili vladari Vavilona i našao sebe.

Eto, to je moj raj.

Toga leta Gospodnjeg 2008. završila se jedna velika ljubavna priča. Svi anđeli bili su tamo i plakali zbog njih dvoje.

Ona je rekla: ''Volim te najviše na svetu.''

On je rekao: ''Volim te najviše na svetu.''

Zagrlili su se i rastali. Nije bilo šta više da se kaže. On se okrenuo i otišao. Ona je ostala u bolu.

On nije mogao da izdrži. Rekao je: ''Još jedan put za kraj. Dozvoli mi da dođem još jednom''

Ona nije mogla da izdrži. Rekla je: ''Dođi''

Bili su zajedno u Poslednjoj noći na zemlji. Celo je Nebo slavilo. Anđeli su opet vodili ljubav. Njih dvoje su samo bili tamo, ali njihova tela su već bila daleko. On je morao da se vrati Putu Samuraja, a ona svom Domu anđela. 

Došlo je to poslednje jutro na Zemlji. On je znao da će se vratiti, ona je verovala da je svemu kraj. Bili su srećni i bilo je Sunce i bilo je leto. Njihova omiljena igra je bila pri kraju. Zajedno su jeli i pili i gledali film ''Mali svet''. Taj mali svet bio je Srbija.

''Neću moći bez tebe''-rekla je ona.

''Uvek ćemo biti zajedno''-rekao je on.

Autobus pun samuraja je došao i odveo ga. Samuraji su otišli u rat za ''Našu stvar''. Svi su poginuli. Žrtvovali su svoja tela za ideale. Ona je ostala u suzama. Njene suze oprale su zemlju Srbiju. On se nikad nije vratio, ali se i dalje moli za nju.

Vratiće se jednog dana. Zato što ni jedna ljubavna priča nema kraj. Samo filmovi u Hollywoodu imaju ''the end''. Cigani imaju svoj raj. Tamo idu svi ljubavnici. Tamo su sada njih dvoje.

Došla je i jesen. Hladni vetrovi su počeli da duvaju i on je čuo njen zov. Gospodar mu je dozvolio da dođe kod nje. Vuk dlaku menja, ali ne i ćud. Ipak nije bilo sreće.

Zima 2009. Ledeno doba je okovalo planetu Zemlju. Samo je vatra gorela u njihovim srcima. Anđeo je rekao:''Spojiću ih na razgovor''. Niko ne zna kada i kako ali Clevland Cavaliers su pomogli da se oni porazgovaraju. Smejali su se. Celo Nebo se smejalo. Vatrometi su obeležili dolazak Kineske nove godine. Operater koji je Sanjao da ih je spojio se samo nasmejao. Bitno je bilo da su oboje živi. Vole se, tako pričaju Anđeli sada.

Niko ne zna ko je Samuraj, a ko je Ciganka. Znaju da su negde u centralnoj Srbiji. Ciganka gori iznutra a isto tako i Samuraj. Ali Samuraj nosi plamene mačeve i pije vatrenu vodu. Puši puno cigareta. 

Kada je došlo proleće 2009. zvezde su se smejale.