dnevnik srpskog samoubice

Uskoro gasim blog, bićete upućeni na novu adresu... Ovde ima previše ana-cion-alista.

Mir. To osećam u svome srcu danas. To vam donosim, dragi moji Južni Sloveni.

Nisam spavao dovoljno i boli me glava, ali osećam mir u srcu. Neobjašnjivi spokoj. Pravilni otkucaji. Zdravo srce. Pušim cigarete, priznajem. Ne smem da vam kažem koje, sponzori mi još ni dinara nisu dali.

Sedim i gledam reku Savu iz lože. Zakupio sam ložu u jednom kafiću. Sava. Ca va, to na francuskom znači da je sve u redu. Dok ona teče pored moje desne ruke ja ću vam pisati o mom miru.

A vaš mir? E, to je već problem... Zarobljeni ste u iluzije koje vam daje materijalistički svet.

Čitate ovaj blog i svašta pomišljate o meni. Neki misle da sam ludak. Ili svetac, ili buržuj. Neki misle da sam ja dobar ili loš pisac. Sve to je pogrešno. Ja sam prosjak. Ne radim za novac, ali prihvatam vašu milostinju zato što moram da nahranim stomak.

Englezi kažu: ''Nisam dovoljno bogat da bi kupovao jeftine stvari'' Moji romani neće biti jeftini ali treba da znate da sam ja ŽRTVOVAO svoj život za to pisanje. Izgubio sam život i dobio pisanje.

Ah, vaš mir! To mi je bitno. Voleo bih da vam ga donesem u srca. Ali ne mogu to preko noći. Zato ću vas provesti kroz komplet romana koje ću objaviti, ako Gospod da.

Počeću sa romanom: ''Dnevnik Srpskog Samoubice''

Svi moji romani su dela fikcije, ali su naravno povezani sa nekim živim ljudima. Gde, kako i za koga... ko pročita, shvatiće.

Gledam vas, ljude novog Beograda i želim da vam kažem da je put do sreće leži u imenu našega grada. Beo-grad. Budite beli u duši, budite čista srca. Iskrenost, ne brutalna iskrenost, ali manje laži.

Ljudi ovde još uvek žale za Titom... Zašto? Zato što se tada ništa nije radilo, a sve se imalo. Ko je platio cenu? Svi koji su rođeni posle 1980. platili su svojim životima. Svi mi rođeni smo u paklu. Da, to je bio Beograd sve do 2000. Sada je on kao neki evropski metropolis, a u stvari je pun seljaka. Nemam ja ništa protiv seljaka, deo moje porodice je sa sela, ali imam veliki problem sa ''gradskim seljacima''. Dakle, kada taj seljak sedne u džip i udari me kolima kao što mi se jednom desilo, ondak nastaje problem. Ja ću mu oprostiti, to nije problem, ali znam da Onaj gore neće. Svako ko udari na Belog-građanina ostaće bez zuba. Ne zato što ja tako želim, nego zato što je tako zapisano u proročanstvu ove planete.

Prijatan dan želi vam Janosh de Selbee

nastavak u 17h