dnevnik srpskog samoubice

Kad je isključio TV već je bilo svanulo. Izašao je na terasu. Bilo je leto i sav život se budio. Ptice su radosno cvrkutale. Sve je počinjalo da sija. Gledao je Sunce kako se pomalja iza horizonta. Kao neka svečanost.

Ipak, do njega ništa nije dopiralo. Samo još jedna slika u klizanju sve niže i niže.

Nekada su ga ovakve scene ispunjavale. Jurcao je čitav život za uzbuđenjima. Nije se plašio avantura i izazova, uvek je bio tamo negde blizu ćupa koji je skrivala duga. Rušio je granice, i sve dalje išao u zabranjena polja. Davao je celog sebe i nije se štedeo.  Znao je za pobede i poraze, ali je bio sve bliži cilju. Sveti Gral nije izgledao tako daleko. Skoro da je bio na dohvat ruke.

I onda, kada se najmanje nadao, njegov svet je počeo da se ruši. Shvatio je da to što je gradio nije bila tvrđava koja počivala na čvrstim bedemima, nego samo jedna krhka kula od peska. Sve čemu se nadao, bili su samo snovi. Realnost je bila drugačija i nije imala milosti. Stajao je i gledao kako bajka u koju je verovao počinje polako da nestaje. Svest o tome da sanjarima nema mesta u ovom okrutnom svetu počela je da ga opkoljava. Onda su mu se opet javili glasovi drugih ljudi koji su mu na vreme savetovali da ide utabanim stazama, da put kojim on ide niko do sada nije išao. Sećao se vatre koja je u njemu plamtela kada je kretao tim putevima, goreći u želji da pokaže da on ume i može drugačije... Ali, sada je bio sam usred nekog nepoznatog polja i nije bilo puta nazad. Glasovi razuma su bili u pravu i on je bio izgubljen.

Tog jutra, kao i svakog drugog, to je bilo jasno. Nije čak upalio ni cigaretu, sve mu je bilo besmisleno. Bilo je kasno za kajanje, znao je to.

Ovaj dan nije bio njegov, prihvatio je taj poraz koji je bio svuda oko njega. Za koji trenutak će zaspati, ravnodušan prema svetu koji su gradili poslušni mediokriteti. Očajanje je bilo previše snažno da bi osetio bilo kakvu žal za propuštenim. Dok se oko njega budio život i sve obećavalo najbolje, njega nije bilo tu i on je polako tonuo u san, želeći da nestane zauvek...