Ponekad je lakše sa paukom
Trebalo je da odem kod nekih svojih starijih rođaka, oni mi dođu nešto kao stric i strina, ali ne po direktnoj liniji. Nije da se viđamo često. Uglavnom po nekoj potrebi. Ne mogu da kažem , te posete mi nisu problem. Stari ljudi vole da pričaju. Ja nemam problem da slušam. Problem je onaj deo kada je treba da pričam.
Uglavnom, došao sam, zazvonio i ušao. Sačekao me sok i čokoladne bananice. Dobro, to je lepo. Uglavnom, stric se povukao negde u sobu, a strina je počela da me ispituje, dok sam žvakao bananicu. Sledio je moj standardni raport ko šta radi u porodici, naravno za ove sa kojima ona nije u kontaktu.
Onda sam ja došao na tapet:
-A ti, jel radiš?
-Pa ne radim sad, pišem.
-Pesnik, a? Pusti ti to, piši ti, ali moraš i da radiš.
Ne razumem zašto su ljudi pisanje uvek vezivali sa poezijom. Nisam hteo da ulazim u to.
-Pa ne mogu, probao sam, moram potpuno da se posvetim pisanju.
-Pa od čega ćeš da živiš?
-Ne znam, nisam o tome razmišljao.
-Batali ti to. Nećeš se od pisanja 'leba najesti. Nađi ti lepo posao, pa da radiš i zarađuješ.
Nisam bio baš sjajan u debatama, valjda sam bio nesiguran. A možda je bila i u pravu. Uostalom, ima bar nekih 60 godina više od mene. Ali sledeći argument me je potpuno dotukao.
-Ma ko danas uopšte i čita, onako iskreno?!?
Stvarno, protiv toga se nije moglo. Obzirom da ona čita Pravdu i Kurir, prepostvaljam da tamo nemaju prikazi knjiga. Verovatno se i knjige ni ne spominju... To je relevantno isto koliko i saobraćajne gužve u Venecueli.
Baš u tom nekom trenutku dok smo ćutali, osetio sam da mi se nešto penje uz vrat. Počešao sam se i našao gusenicu. Verovatno mi se prilepila dok sam šetao po šumi. Strina se odmah uspaničila i počela da urla da je izbacim. Otvorio sam vrata i izneo gusenicu.
-Ubij je. Nemoj da je ostaviš živu, ima da se razmnože pa da ih ima svuda!!!
-Kako da se razmnože kada ima samo jedna... dobro, evo, ubiću je.
Naravno da nisam ubio gusenicu. Ubrzo sam otišao.
Da su Šekspir, Napoleon, Bil Gejts i ostali slušali svoje strine verovatno ne bi bili to što jesu. Pretencioznost i nadobudnost mi nisu bili strani.
Uveče dok sam se tuširao video sam da pauk vredno plete svoju mrežu. Sa njim sam se savršeno dobro razumeo.
Uglavnom, došao sam, zazvonio i ušao. Sačekao me sok i čokoladne bananice. Dobro, to je lepo. Uglavnom, stric se povukao negde u sobu, a strina je počela da me ispituje, dok sam žvakao bananicu. Sledio je moj standardni raport ko šta radi u porodici, naravno za ove sa kojima ona nije u kontaktu.
Onda sam ja došao na tapet:
-A ti, jel radiš?
-Pa ne radim sad, pišem.
-Pesnik, a? Pusti ti to, piši ti, ali moraš i da radiš.
Ne razumem zašto su ljudi pisanje uvek vezivali sa poezijom. Nisam hteo da ulazim u to.
-Pa ne mogu, probao sam, moram potpuno da se posvetim pisanju.
-Pa od čega ćeš da živiš?
-Ne znam, nisam o tome razmišljao.
-Batali ti to. Nećeš se od pisanja 'leba najesti. Nađi ti lepo posao, pa da radiš i zarađuješ.
Nisam bio baš sjajan u debatama, valjda sam bio nesiguran. A možda je bila i u pravu. Uostalom, ima bar nekih 60 godina više od mene. Ali sledeći argument me je potpuno dotukao.
-Ma ko danas uopšte i čita, onako iskreno?!?
Stvarno, protiv toga se nije moglo. Obzirom da ona čita Pravdu i Kurir, prepostvaljam da tamo nemaju prikazi knjiga. Verovatno se i knjige ni ne spominju... To je relevantno isto koliko i saobraćajne gužve u Venecueli.
Baš u tom nekom trenutku dok smo ćutali, osetio sam da mi se nešto penje uz vrat. Počešao sam se i našao gusenicu. Verovatno mi se prilepila dok sam šetao po šumi. Strina se odmah uspaničila i počela da urla da je izbacim. Otvorio sam vrata i izneo gusenicu.
-Ubij je. Nemoj da je ostaviš živu, ima da se razmnože pa da ih ima svuda!!!
-Kako da se razmnože kada ima samo jedna... dobro, evo, ubiću je.
Naravno da nisam ubio gusenicu. Ubrzo sam otišao.
Da su Šekspir, Napoleon, Bil Gejts i ostali slušali svoje strine verovatno ne bi bili to što jesu. Pretencioznost i nadobudnost mi nisu bili strani.
Uveče dok sam se tuširao video sam da pauk vredno plete svoju mrežu. Sa njim sam se savršeno dobro razumeo.
7 Komentari |
0 Trekbekovi
