dnevnik srpskog samoubice

Da, ovo će definitivno biti jedan od tih dana.

Sunce sija bez ikakvih prepreka na nebu i čini da moja duša blista od sreće. Neću biti na ovom blogu i neću dan provesti pasivno gledajući život preko Interneta, nego ću biti tamo sa vama, uživajući u životu i ovim najlepšim danima proleća.

Isto bih preporučio i vama. Izađite u najbližu šumu i udahnite vazduh. Još uvek je lepo napolju i vazduh nije toliko zagađen. Nećete dobiti rak kože koliko god se ovi na vrhu medija trudili da vas ubede u to. Zagađenje je najviše mentalno i sa medija vam stalno poručuju upravo to, kako je napolju svet prljav, gadan, kako su svuda ubistva i kako je sve tužno i ružno. Oni vam poručuju da je bolje da ostanete iz njihovo televizijsko zaglupljivanje ili još bolje igranje igrica i besmisleno surfovanje Internetom...

A ja vam kažem da nije. Da vam je bolje da izađete napolje i suočite se sa životom. A razlog je vrlo jednostavan:

ŽIVOT JE IPAK LEP!!! A svako povlačenje u čauru kolotečine i zavisnosti od mas medija vas sve više zatvara u tu opnu koja vas sprečava da probijete kroz nju i vidite kako taj život može biti čudesan na nekim mestima na kojima niste ni sanjali da postoje!

Još ste tu? Šta čekate? 'Ajde, flašicu vode i u prirodu!