Lep dan... ZAISTA LEP DAN!!!
Opet jutros kada sam izašao napolje spopalo me to lepo raspoloženje iz ''vedra neba''. A bar da je nebo bilo stvarno vedro pa kao ono... proleće, Sunce, cvrkut ptica i onda kao taj optimizam. Ali ne, jutros je vreme bilo skroz kilavo i totalno oblačno.
Tako sam hodao i stvarno uživao u životu, bez nekog preteranog razloga... Bilo mi je jednostavno lepo. Razlozi? Nema razloga. Štaviše, jutros sam se probudio i video da sam poslednje pare opet prokockao u NBA. Stanje u mom privatnom životu je kritično, još uvek nemam love, nemam posao i nemam devojku. Čak sam uspeo da zaratim sa pola porodice zbog mog književnog rada. Oni smatraju da je moje mesto na nekoj građevinskoj skeli, na mestu nekog ko broji novac u banci, u nekoj fabrici... Jedino me ne vide kao pisca. Oni misle da pisanje ima veze sa zaradom i slavom. Za mene je pisanje način života, ja sam odavno žrvtovao sve što imam zarad pisanja. Pre bih bio gladan pisac, nego debeli i srećni radnik u banci. Mediokritetski život mi se iskreno gadi i pre bih pristao na osudu, izgnanstvo pa čak i smrt nego da ga budem taj šrafčić, ta ulogica koja mi je spremljena u nakaradnom sistemu vrednostiu kome žive svi.
To je moja snaga... Da budem najjače kad je najteže. Da se smejem kada bih trebao da se gušim u suzama od čemera i jada koji me je okružio.
Nastasja me pita da li sam se zaljubio i mogu da kažem da nisam. Ipak, za mene je zaljubljenost jedno konstatno stanje duha. Ta moja jedna velika ljubav više nije sa mnom, ali ona još uvek živi sa mnom i budi se sa mnom, ako ništa drugo onda kroz sećanja. Nisam baš neki ekspert za sadašnjost i njegovo magično ''ovde i sada''. Dok sam bio sa njom bilo je puno svađa i tuča... i bio je jedan lep dan, pa onda 3 loša itd. A sada, kada sve to pogledam, sve to mi izgleda kao raj, zato što sam voleo i bio voljen. Ti dani kada smo se budili i odmah po buđenju izmišljali izgovore da ne idemo na posao, a opet morali smo da izmišljamo drugačije razloge obzirom da smo radili u istoj kancelariji... ti dani koje smo provodili potpuno slobodni ispunjeni svetlošću, ljubavlju i srećom još uvek mi greju srce. Ti dani i ta ljubav biće sigurno inspiracija za neki veliki ljubavni roman.
Eto, iako nemam baš ni jednog objektivnog razloga ja sam ovog jutra srećan. Realnost će sigurno još jednom doći da me razuveri i pokaže mi kako je stvar mnogo teža i ružnija, ali znam ja i bolje od toga...
