Unutrašnji mir
Samo te dve reči. Eto to nam je poželela razredna, profesorka srpskog, na završnom govoru po primanju diplome srednje škole. Ta čovečica je bila mudrac, psiholog i imala je to nešto magično u sebi što je ljude činilo boljim.
Mnogo puta sam pomislio na te dve reči u godinama koje su uledile nakon srednje škole. Mnogo puta sam uplovio u sigurnu luku unutrašnjeg mira. Žao mi je što neki ljudi nikada neće shvatiti blagodet tog osećanja. Previše su okupirani novcem, ženama, decom, fudbalom, televizijom, plaćanjem računa i kredita.
A možda i nisu imali tu sreću da im neko uopšte kaže te dve reči. Možda nisu sreli takvog heroja kakav je bila moja razredna.
Ostaću jednostavan i ja ću njoj reći samo jednu reč:
HVALA!
2 Komentari |
0 Trekbekovi
