Moj prvi roman
Od sutra, na ovom blogu, biće obajvljen moj prvi roman ''Dnevnik srpskog samoubice''. Roman je izašao kao samizdat u martu ove godine. Ne, to nije delo izuzetnog kvaliteta, to je sigurno, ali valjda se prvi mačići... pa znate već. Nastao je za pet dana, u jedno za mene izuzetno čudno vreme, kada su se realnost moga života i fikcija počinjali opasno da se prepliću. Cela koncepcija je da bude kratak i da može svako da ga ga pročita, čak i ako neko nema naviku da čita knjige. Dakle minimal, ali ipak sa nekom akcijom. Nemam neko visoko mišljenje o njemu, ali sam ipak rešio da ga podelim besplatno na Internetu.
Uspeo sam da sakupim kolekciju ''toplih preporuka'' za knjigu, reakcije kritike i pojedinaca.
Evo ih:
Ovakve knjige čine da javno spaljivanje knjiga koje su sprovodili nacisti izgleda sasvim prihvatljivo. Politika
Odavno se na srpskoj književnoj sceni nije pojavilo delo koje je toliko monotono sa jedne, a pretenciozno sa druge strane. Prosto poželite da zadavite autora. Martin Nestorović
Već smo čuli da papir sve trpi, ali nešto ovako imbecilno nismo očekivali. Književne novine
... a mladi domaći pisci kao da to potrđuju. Roman Janoša de Selbija kao da nema nikakvu smernicu niti smisao kome teži. Sva sreća da roman nije dugačak pa nećete potpuno protraćiti previše svoga vremena. NIN
Previše je idiotsko da bi bilo šizofrenično. Janko Vojinović
Kada bi stvarna književnost bila ovoliko loša, mogli bi stvarno da se kolektivno samoubijemo, kao što bi autor možda predložio. Metropolis
Lucidno delo, u svom kratkom obliku i formi uspeva da iznese pakao i neprilagođenost jednog mladog života. Supersonic
Da psihijatrijske ustanove nisu dovoljno pune svedoči i roman Janoša de Selbija ’’Dnevnik Srpskog Samoubice’’. Stremljenja
Uspeo sam da sakupim kolekciju ''toplih preporuka'' za knjigu, reakcije kritike i pojedinaca.
Evo ih:
Ovakve knjige čine da javno spaljivanje knjiga koje su sprovodili nacisti izgleda sasvim prihvatljivo. Politika
Odavno se na srpskoj književnoj sceni nije pojavilo delo koje je toliko monotono sa jedne, a pretenciozno sa druge strane. Prosto poželite da zadavite autora. Martin Nestorović
Već smo čuli da papir sve trpi, ali nešto ovako imbecilno nismo očekivali. Književne novine
... a mladi domaći pisci kao da to potrđuju. Roman Janoša de Selbija kao da nema nikakvu smernicu niti smisao kome teži. Sva sreća da roman nije dugačak pa nećete potpuno protraćiti previše svoga vremena. NIN
Previše je idiotsko da bi bilo šizofrenično. Janko Vojinović
Kada bi stvarna književnost bila ovoliko loša, mogli bi stvarno da se kolektivno samoubijemo, kao što bi autor možda predložio. Metropolis
Lucidno delo, u svom kratkom obliku i formi uspeva da iznese pakao i neprilagođenost jednog mladog života. Supersonic
Da psihijatrijske ustanove nisu dovoljno pune svedoči i roman Janoša de Selbija ’’Dnevnik Srpskog Samoubice’’. Stremljenja
6 Komentari |
0 Trekbekovi
Blago tebi!Cestitam!Ja sam napisala punih deset a jos uvek se borim da objavim prvi.Veliki pozdrav
Autor tanjana — 18 Dec 2010, 16:55
A dobro, ja sam išao grlom u jagode, a i sve sam sam odradio... Ma ne, nije bitno koliko objaviš, nego koliko dobro stvarno pišeš, zato što ako imaš kvalitet, on će pre ili kasnije isplivati, možda i za 10-20 godina, ali hoće. Ja ne bih išao toliko daleko da kažem: ''Ja dobro pišem.''. Za sada su ovo još uvek stilske vežbe a ako budem dovoljno uporan i hrabar, možda i ispadne nešto dobro na kraju od svega toga.
Autor srpskisamoubica — 18 Dec 2010, 19:42
Tako je.Nikada ne mozes biti siguran da li zaista dobro pises.Ipak ja pisem svaki dan iako imam malo dete.Pisem dok spava,pisem za praznike...jednostavno ne mogu bez toga.Sada mi vise nije bitno ni da li cu romane da objavim.Mada ipak nekako mislim da ce moji spisi jednom ugledati svetlost dana.Eto vidis preko samizdat nisam pokusala .A i nova sam na blogu.Veliki pozdrav
Autor tanjana — 18 Dec 2010, 20:33
...pa, srecno ti bilo!!!
Autor anna — 18 Dec 2010, 23:27
Ruku na srce, kritike su me oborile s nogu. Nesmem da obecam, ali pokusacu da procitam. U svakom slucaju, moje cestitke.
Autor Mira kuglof — 18 Dec 2010, 23:38
Mislim da ljudi previse ozbiljno sve shvataju pa tako i tvoj roman...
Iskreno ja uzivam u tvojim textovima i smejem se kao luda na brasno sto je nesto najlepse sto moze da se desi! Da se covek smeje :)) Osecam da inspiracija dolazi od prsnuca mozga sto je sasvim u redu s obzirom gde zivimo i kako zivimo pa zasto onda ne udariti brigu na veselje :)
Autor Alex — 02 Jun 2011, 00:05