dnevnik srpskog samoubice

Krenuo ja da prošetam šumom. Lep dan, nema šta da se prigovori. Odmah naletim na zeca. Pogledam ga ja, a on sedi i odmara. Posmatra me odsutno. Pitam ga ja šta radi tu.
-Ma ništa pusti me, vidiš da odmaram. Trkam se sa kornjačom, ali pošto je ona mnogo spora ja ovde sedim i odmaram.
-Ah, ne!, uzviknuh ja.
I sve mu lepo objasnim. Ispričam mu opšte poznatu basnu. Kako se on odmara ali da to nije dobro za njega. Opustiće se previše i zaspaće, a kornjača će za to vreme da pobedi.
-Hajde, skoči na noge, i pojuri!
Zec me pogleda ozbiljno. Onda se namršti.
-Ti misliš da si mnogo pametan?
-Mislim da sam verovatno jedan od najpametnijih ljudi ikada rođenih.
-Da, to TI misliš. Ali ja ću da ti kažem jednu stvar.
Bio sam spreman da čujem najdivniju stvar na svetu o meni, kad zec reče:
-Ti si jedna budala, eto šta si ti!!!
Prokleti zec, pomislih, šteta što nisam poneo pušku da mu zatvorim brbljiva usta. Nastavio je da priča.
-Kretenu! Ti misliš da je sve u pobedi! A šta ako meni nije bitno da pobedim kornjaču? Šta ako je meni bitno učestvati? Ja sam zec zen budista, i ti me nećeš shvatiti zato što jedan prokleti degenerik, ali kod nas zen budista nije sve u pobedi. Kornjača me nikada ne bi pobedila da sam se ja potrudio. Zato sam je ja namerno pustio da pobedi, da bi mogla bar jednom u životu da pomisli da je brza, razumeš? Meni ta pobeda ništa ne bi značila, a njoj će to biti praznik.
-Aha, rekoh zamislivši se.
-Aha, aha, jer vidiš kakav si ti imbelcil.
-A mogao bi ti malo da prestaneš sa uvredama. Kako bi se ti osećao da te ja nazovem ''Uške'', samo zbog tvojih džinovskih ušiju.
Tog trenutka zec mi priđe i iz sve snage šutnu me u moje testise.
-Od svega na svetu, najviše mrzim kada se ljudi sprdaju sa veličinom mojih ušiju. Spomeni to još jednom i decu ćeš moći jedino da usvojiš!!!
Lud zec, a još zen budista, prođe mi kroz glavu dok sa se krivio sa nesnosnim bolom u testisima.
-Uostalom, nastavi on, da sam pobedio koranjaču, tu ne bi bilo ništa spektakularno i ja ne bih bio u dotičnoj basni. Kada pas ujede čoveka, tu nema ništa posebno, ali čovek ujeo psa, to je već neka vest!

Zec me je gledao pun prezira. Očigledno me je nadmudrio. Nije mi dovoljno što se osećam inferiorno i pun kompleksa u odnosu na većinu ljudskih bića, sad je i ovaj zec morao da me podjebava.
Onda me priupita:
-A čime se ti, nesrećo, baviš?
-Pišem
-Pisac? Jesi siguran?
Pogledao sam ka dole.
-Pa ne baš.
-Evo ja ću da ti kažem. Nisi ti nikakav pisac! Kradeš Bogu dane, eto šta radiš!!! Nego ti lepo motiku u ruke, pa udri. Da vidiš kako ćeš slatko da spavaš posle. Ako već mene pitaš, najbolje bi bilo da sadiš šargarepe. To ti je biznis. Mi, zečevi, bi ti bili zahvalni.
-Razmisliću tome.
-Opet on. Pa to je i problem, ti samo razmišljaš. Kažem ti, baci se u akciju.
Nisam više znao šta da kažem. Na neki čudan i izvitoperen način, bio je u pravu. Izvadio je kesicu sa belim praškom.
-Slušaj, uzmi ovog speeda i odnesi kornjači, ne mogu ceo dan da čekam da pobedi. Nemoj slučajno ti da se igraš sa tim speedom, znam da vi pisci volite te stimulativne stvari.

Nervozan neki zec. Posle sam čuo da je uhapšen zato što je ispisivao grafite: ’’Rodilo mi grožđe na vrbi’’, ’’Masturbacija nije zločin’’ i ’’Svako voli da prdi’’. U zatvoru je pročitao ’’Anu Karenjinu’’ od Tolstoja i posle toga oduzeo sebi život skočivši u wc šolju.

Slava mu.