ZID: TREĆI DEO (Da li to može bez Kraja?)
Bio je Neki Tamo Petak, veče, stvarno je bio, stvarno je postojao, dok je pisao znao je da postoji, bio je siguran jer bile su to Reči koje je ostavljao za sobom, kao mrvice, da nađe put do kuće.
Bio je Neki Tamo Petak, a juče je bio Neki Tamo Četvrtak (u deSelbijevom narodu poznat kao NTČ) i da, ovoga puta nije bilo sumnje, taj NTČ je doneo tu vest, tu tužnu vest za koju je znao da će doći pre ili kasnije, video je već davno kako to dolazi, kao brod koji se vraća kući, u luku ulazi tiho i spokojno, dolazi da kaže da Ona odlazi, NTČ je rekao to jasno i glasno, lepo i učtivo da ona više ne postoji, da je taj svet u kome je postojala Ona nestao, da ga nije ni bilo, ničega nije bilo, apsolutno ništa, samo neki tamo goli život koji niko nije želeo.
Ali… Da.
Sada je bio siguran da je ona postojala, da, jeste, seća se svetlosti u svojim očima i zaslepljenost koja je gurala dane pred sobom, sada je samo Uspomena…
Pljuštale su letnje kiše, a bilo je hladno, bila je zima, dan Svetog Valentina, svuda sinhronicitet, svuda rima, sve je bilo kao nikada do sada, ne bilo koja zima, nego Zima, sa velikim Z, baš kao što je velikim Z počinjalo ostrvo na koje je otišla. Znao je da se nešto neobično dešava te Zime, u svetu u kojemu …
Samo uspomena.
Ništa više nije potrebno za Večnost i za savršenu sreću u Neki Tamo Petak.
***
Sipao je vodu u džezvu i video je pauka u vodi, šta je pauk tražio tu, pomogao mu je da izađe, spustio je drvenu kašcicu i spasao ga, bio je on kao taj pauk, našao se u nekoj vodi, davio se, i …
***
Biće Ništa. Popustiće ga to. Ona će otići na Zanzibar da traži sreću koju ne može da pronađe u sebi. On je uspeo da je pronađe u njoj, ali to više nije bitno, sve je vrlo subjektivno, i realne okolnosti i objektivna Istina je poptuno nepotreba i za nju nema mesta.
Popustiće ga to. Ona će otići na Zanzibar, on će otići u sebe, sakriće se i pokriti preko glave i zapušiti uši, i dok se ona bude Sunčala pod Zanzibarskim Suncem, on će uspeti sve da izbriše, ceo taj fajl, problem je što je fajl u oblaku, i ne može mu ništa, ali može sebe da obriše. Ako obrise sebe, i ako prestane da postoji, neće postojati ni Uspomena, ni bol, ni praznina, ništa neće biti.
Zid se ruši, ali i on.
A Ona? Ona je glasina koju treba dobro proveriti.
Na kraju neće čak biti ni Kraj, pošto nije postojao ni Početak.
But it was only fantasy
The wall was too high as you can see
No matter how he tried he could not break free
And the worms ate into his brain
