Iskreno pismo našem premijeru Vučiću
Dragi Aleksandre,
Daj prestani bre da mi ložiš kevu da ti rade o glavi, ona brine da li ćeš da preživiš, i još više brine da će da zaustave ovaj neverovatan napredak koji ostvarujemo u poslednje vreme!
Baka se isto prepala!
Aco, druže, daj nemoj da ih ložiš, nego iskreno priznaj pred kamerama koje te prate svuda da ako neko hoće da naudi ovoj zemlji treba samo da se moli da ti dugo i zdravo poživiš i da vladaš ovim narodom što duže! Tako će najlakše da nas potamane neprijatelji naši! Nema potrebe da teroristi da pale i ruše naše zgrade kad nam se i same ruše od nebrige i nemara. Što bi nas bilo ko ubijao, kad ćemo i ovako da skapamo od gladi? Alek, stari, pa kako će da nam postave bombu u metrou kad mi ni nemamo metro?
Znam, ti sad misliš, "šta lupa ovaj mali, pa nisam lud da sve to priznam", i nisi ti lud Acke moj, ali narod jeste i glup i lud čim te je izabrao, tako da čak i ako im ovo lepo kažeš, opet će te izabrati!
Nemoj, Aciška, više da praviš cirkus za nedeljno popodne, molim te!
Ne brini za izbore, pobedićeš ti svakako i glasaće za tebe tvoj narod u svakom slučaju, i volećete kao što majka voli svoje dete, kakvo god ono bilo!
Tako te i ja mnogo volim i pozdravljam te i želim ti prijatan dan.
I nemoj da se preteruješ sa radom, ne treba ni sa čim preterivati, pa ni sa radom, znam da svi pričaju da možeš da ne piškiš 17 sati i da ti radni dan traje 25 sati, ali treba i ti da odmoriš dušu i da se ispiškiš k’o čovek.
Puno pozdrava od tvog
De Selbija
Daj prestani bre da mi ložiš kevu da ti rade o glavi, ona brine da li ćeš da preživiš, i još više brine da će da zaustave ovaj neverovatan napredak koji ostvarujemo u poslednje vreme!
Baka se isto prepala!
Aco, druže, daj nemoj da ih ložiš, nego iskreno priznaj pred kamerama koje te prate svuda da ako neko hoće da naudi ovoj zemlji treba samo da se moli da ti dugo i zdravo poživiš i da vladaš ovim narodom što duže! Tako će najlakše da nas potamane neprijatelji naši! Nema potrebe da teroristi da pale i ruše naše zgrade kad nam se i same ruše od nebrige i nemara. Što bi nas bilo ko ubijao, kad ćemo i ovako da skapamo od gladi? Alek, stari, pa kako će da nam postave bombu u metrou kad mi ni nemamo metro?
Znam, ti sad misliš, "šta lupa ovaj mali, pa nisam lud da sve to priznam", i nisi ti lud Acke moj, ali narod jeste i glup i lud čim te je izabrao, tako da čak i ako im ovo lepo kažeš, opet će te izabrati!
Nemoj, Aciška, više da praviš cirkus za nedeljno popodne, molim te!
Ne brini za izbore, pobedićeš ti svakako i glasaće za tebe tvoj narod u svakom slučaju, i volećete kao što majka voli svoje dete, kakvo god ono bilo!
Tako te i ja mnogo volim i pozdravljam te i želim ti prijatan dan.
I nemoj da se preteruješ sa radom, ne treba ni sa čim preterivati, pa ni sa radom, znam da svi pričaju da možeš da ne piškiš 17 sati i da ti radni dan traje 25 sati, ali treba i ti da odmoriš dušu i da se ispiškiš k’o čovek.
Puno pozdrava od tvog
De Selbija
34 Komentari |
0 Trekbekovi
