dnevnik srpskog samoubice

Eto to je dijagnoza. Can't make a sound. Ne mogu više ni glas da ispustim. Nemam više energije. Duboko sam se povukao u sebe i tu ću ostati neko vreme. To je to. Ništa strašno, samo faza.

Gledam život sa strane i čekam svoj red. 

Energija se nagomilava. Gledam ka nebu i čekam svoj znak.

''blistavo sunce.

nova vatra.

nova igra. 

ali 

za sada 

samo polako.''

U poslednjih par nedelja sam se bavio spremanjem nekakvog ispita pa me nije bilo.

Mada je i neka vrsta rezignacije razlog. Nije da nemam inspiracije, ali nemam baš energije da pišem. Mislim da sam otupeo. Sigurno jesam.

Možda bih trebao da idem na vrh neke planine da meditiram o svom životu. Kao da bi to pomoglo, haha. A slušajte tek ovu pošalicu; mogao bih da osnujem porodicu. Haha, kakve zdrave, patrijarhalne ideje.

Ili da se uozbiljim. E to bi već bilo previše.

U stvari znam, u životu bih hteo da se provlačim. To mi nekako stoji.

Jedno je sigurno, uskoro ću da se okupam!!! Znam da je to prilično šokantna vest za sve vas, ali sigurno ću to uraditi bar jednom pre leta... Pred kraj ovog meseca. Videćete veliki znak na nebu, ne znam tačno ali nešto bitno će se desiti na planeti.

 

 

Tiho i sigurno, moje su misli opet uplovile u tu prokletu depresiju. Možda je bolja reč bezvoljnost. Tamo gde sam bio već puno puta i gde nije baš naročito lepo, ali c'est la vie, kako kažu Francuzi, i to je život.

Izgubio sam volju i za pisanjem, srušilo se i moje samopouzdanje, sve mi izgleda bezbojno i besmisleno.

Nadam se da ću ipak uspeti da vam proguram par reči iz mog mraka.

Sedeo sam u parku blizu mene i pušio cigaretu. 14h, prva jutarnja cigareta, ona najbolja... Prošla noć je bila burna i jutro nije bilo nešto, ali sada sam bio tu.

U parku nema skoro nikog. Samo sam gledao travu i drveće i granje i beton suncem okupan. Pas je spavao a devojčica se u daljini ljuljala. Monotoni zvuk ljuljaške je jedino što je strujalo kroz vazduhu. Jedan momak sa naočarima prošao je tiho nepogedavši me. Nije bilo ljudi.

Nije u tome bilo ničeg posebnog, ali je sve to bilo kao neki nedosanjani raj.

Bio sam tamo, uradio sam to. Eto, to je smirenje.